ZA KILO OVE BILJKE PLAĆAJU 2.000 EVRA

Žen-šen je tradicionalni psihofizicki tonik i stimulans. Koristi se kao opšti tonik, sredstvo za povećanje otpornosti organizma prema raznim stresnim situacijama i bolestima. Primena žen-šena odlaže pojavu zamora i poboljšava fizicke sposobnosti. 

Iako je prirodno stanište ove biljke Azija, Kina pre svih, tamo je više slobodno u prirodi nema! Zbog svojih svojstava ljudi se bukvalno bore oko njenog sakupljanja. Oni koje se profesionalno bave uzgojem, često kupuju čopore pasa, imaju osmatračnice kao i orjužje. Pored svega toga, kradice žen šena pokušavaju da provale na tuđi posed i uzmu dragoceno korenje. Uzgajivačima problem predstavlja i teren pogodan za uzgoj, koji je više brdovitog i visinskog tipa, pa je lopovima olakšan posao. Sa druge strane, zbog pogodnog terena i u SAD je uzgoj žen šena unosan i popularan posao. Postoje specijalizovane radnje za otkup ove biljke u koje dolaze ljudi sa kofama iz celog sveta. Konkurencija je ogromna, ali kako neki kažu, posla i dalje ima za sve. 

Da li je moguće ovde uzgajati žen šen?

Teško je, ali nije nemoguće. Da krenemo prvo od semena, definitivno ga morate poručiti iz inostranstva. Cena semenu nije skupa i to ne predstavlja problem, ali morate znati proceniti kvalitet istog. Druga stvar je naći pogodno zemljište. Najbolji znak da bi žen šen mogao uspeti je pronalazak velike količine paprati na nekoj površini. Dalje, vrlo je bitno da biljka bude u hladu, pa pored paprati bilo bi potrebno i da je pokriva debeli hlad od recimo bukve ili topole. Naravno vrlo je bitno da uzgoj ove biljke bude vaša velika tajna, jer zbog cene koju vidite predmet je krađa, takođe nađite najbolji način da vašu biljku zaštitite od glodara. Najbolje je zasaditi ga u jesen, a krajem proleća moćićete videti koje semenje vam je uspelo a koje nije. Neko će se osušiti, neko će pojesti glodari a neko će razviti cvetove sličnim jagodinim. Posle tog uspeha, jedino što vam je potrebno je strpljenje. Posle 8-10 godina, vaš žen šen će biti spreman za vađenje. A do tada ko zna koja će cena biti po kilogramu, jer je ona u konstantnom porastu! 

Lekovita svojstva

Prema zapisima kineske medicine, žen šen delotvorno leci, izmedu ostalog, impotenciju i poremecaje krvnog pritiska (na poseban na nacin: snižava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom). Isto tako, žen šen povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprecava hipoglikemiju (pomanjkanje šecera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s unutrašnjim izlucivanjem (endokrine žlezde), žen šen posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Bez vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju šecera i masti, odnosno belancevine u nužne gradivne materije. Uzimanje žen šena može koristi svima, bez obzira na starost i pol, koristan je za lecenje bolesti i kao preventiva.
1-2 gr suvog korena konzumirati svakog dana skuvanog kao caj ili u supi. Dodajte komadice sušenog korena žen šena u šolju vrele vode i ostavite da odstoji 4-5 minuta (u zavisnosti koliko želite da caj bude "jak"). Komadice korena možete iskoristiti još 2-3 puta za ovakvu pripremu caja, a zatim ih možete pojesti. 

Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku žen šena: niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak! Važno je znati i da je dovoljno delotvoran oblik ekstrakta žen šena u obliku tableta ili kapsula, a najdelotvorniji je u obliku tinktura – ekstrakta. Preparati žen šena u pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tecnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva.

Kako pomoću rotkve očistit jetru

Rotkva je dvogodišnja je biljka. U prvoj godini razvije hipokotilski gomolj, u donjem dijelu je korijen, a na vrhu vrlo skraćena stabljika s rozetom izduženog, dlakavog lišća. Gomolj može biti okruglog, ovalnog ili valjkastog oblika. Izvana je načešće crne boje, ali ima kultivara smeđe i krem bijele boje. Unutrašnje tkivo je bijelo, sočno i jedro. Na cvjetnoj stabljici visine 1,5 m, nalaze se grozdaste cvati s cvijetovima bijele, ružičaste ili ljubičaste boje. Plod je komušica s oko 6 – 8 sjemenki. U 1 g može biti 100 – 160 sjemenki.

Zahvaljujući svom mirisu i okusu, u prehrani se koristi uglavnom kao aperitiv, potiče apetit i pojačava lučenje želučanog soka. Teže se probavlja te je stoga treba što više usitniti. Povoljno djeluje na izlučivanje sluzi iz dišnih organa pa se preporučuje kod bronhitisa, prehlade i kašlja. 

Minimalna temperatura za klijanje iznosi 1 – 2 ºC, a pri 20 ºC niče već za 2 dana. Optimalna temperatura za rast i razvoj iznosi 15 – 20 ºC.

Za kasnu proljetnu i ljetnu sjetvu potrebno je navodanjavanje da se omogući jednolično nicanje.

Najbolje uspijeva na srednje teškim, ilovastim tlima, bogatim humusom, dobre strukture i propusnosti uz pH 5,6 – 7.

Rotkva se ne smije sijati na istome mjestu 3 do 4 godine, niti joj smije prethoditi druga kupusnjača. Uzgaja se nakon kulture gnojene organskim gnojem.  

Tlo se obrrađuje na 20 – 30 cm dubine, formiraju se gredice, površina izravna i obradi frezom, a prema potrebi i lagano povalja.

Gnojidba rotkve usklađuje se prema planiranom prinosu i zalihama hraniva u tlu. Dušik se primjenjuje u više navrata da se izbjegne prenagli rast, koji može uzrokovati spužvasti korijen. Za ostvarenje prosječnog prinosa od 100 kg/100 m2 rotkve preporučuje se gnojidba s 0,25 kg dušika, 0,1 kg fosfora i 0,5 kg kalija. 

Međuredna kultivacija i navodnjavanje kišenjem poslije sjetve i tijekom vegetacije osigurava stabilan prinos i kvalitetu rotkve.

Najčešće se uzgaja izravnom sjetvom, ali je moguć i uzgoj iz presadnica. Sije se na otvoreno kada se temperatura ustali iznad 12 ºC, što u kontinentalnom području bude u drugoj polovici travnja. Može se sijati sve do sredine srpnja, pa se može uzgajati i kao postrni usjev nakon ranog krumpira, graška ili žitarica. Sije se na gredice uz razmak 25x20 cm, odnosno 20 sjemenki po m2. Ovisno o krupnoći sjemena i načinu sjetve potrebno je 4 – 8 kg sjemena po hektaru.

Rani kultivari beru se 50 – 60 dana nakon sijanja. Na lakšim se tlima rotkva može čupati ili vaditi odgovarajućim iskapačem. Jesenska rotkva obično se vadi u listopadu ili početkom studenoga, odstranjuje se lišće i pakira u duboke letvarice ili mrežaste vreće od sintetskih vlakana za opremu na tržište. Prinosi mogu iznositi od 20 – 50 kg/ha.

Slaže se u vezice ili nakon obrezivanja lišća pere i pakira u perforirane PE vrećice za jediničnu prodaju. Rana rotkva s lišćem može se skladištiti do 2 tjedna pri temperaturi od 0 ºC i relativnoj vlazi zraka 95 %, a bez lišća do mjesec dana. Jesenska rotkva najčešće se skladišti u podrumima i trapovima, gdje se može održati 4 – 6 mjeseci.

Narodna medicina nudi jednostavne recepte pod uslovom da je jetra zdrava. Čišćenje nije uputno jedino ako u jetri i žučnoj kesi ima kamenčića, ako osoba ima dijabetes, prehladu, grip i druge zarazne bolesti, oseća opštu slabost ili se pogoršava neka od hroničnih bolesti. Isto se odnosi i na osobe pod stresom, trudnice i majke koje doje bebu.

n Iscedite sok od 10 kg oprane i neoguljene crne rotkve. Trebalo bi da dobijete 3 l soka. Isceđeni sok čuvajte u frižideru. Preostala vlakna nakon ceđenja pomešajte sa šećerom, u odnosu kilogram vlakana sa 500 g šećera, i u to dodajte 300 g meda. Dobijenu mešavinu stavite na toplo mesto.

U početku čišćenja jetre uzimajte po kašičicu soka, sat vremena nakon svakog obroka. Dozu postepeno povećavajte do jednog decilitra. Kada sav sok popijete počnite sa dodavanjem pripremljene mešavine od vlakana u jelo, od dve do tri kašičice po obroku.

Upućeni tvrde da ovaj narodni lek, osim što pročišćava jetru, jača srce i pluća. Za vreme terapije izbegavajte masnu i ljutu hranu.

n U teglu od 3 l stavite na komadiće iseckane, 3 oprane neoguljene cvekle. U to dodajte 3 kašičice pšeničnog brašna i 500 g šećera. Teglu ostavite na sobnoj temperaturi na tamnom mestu dva dana. Nakon toga u tu smesu dodajte 700 g suvog grožđa, 4 šoljice šećera i pola šoljice vode. Uz svakodnevno mešanje ostavite da sve odstoji sedam dana, a zatim sadržaj procedite.

Od mešavine bi trebalo da dobijete oko litar soka. Uzimajte po kašičicu soka 3 puta na dan, 30 minuta pre obroka. Kada ispijete svu količinu napravite tromesečnu pauzu, a onda ceo postupak ponovite, sa pauzama još 2 puta.

Peršun ispira bakterije iz organizma

PERŠUN je nadaleko čuven kao biljka koja doprinosi ubrzanom izbacivanju tečnosti iz organizma, pa je posebno preporučljiva kod osoba koje imaju obolele bubrege i probleme sa mokraćnim putevima. Koren ove biljke deluje kao diuretik i koristi se za lečenje raznih oblika vodene bolesti, kakve su prekomerno nakupljanje tečnosti u organizmu. Iako se u tradicionalnoj medicine preporučuje i kod artritisa i gihta, pokazalo se da peršun efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, u slučaju infekcije mokraćnih organa, kao i nakon operacije prostate, radi bržeg oporavka.

Osim tečnosti, podstiče i izlučivanje soli iz organizma što pozitivno deluje na smanjenje krvnog pritiska i ujedno pomaže kod gojaznosti. Listovi peršuna su izvrstan izvor vitamina C, pa je dobro jesti ih i u svežem obliku.

ČAJ OD PERŠUNA ZA MRŠAVLJENJE

Postoji vjerovanje da se od peršunovog čaja može izgubiti 1-2 kg, a mnogi čajevi za mršavljenje sadrže peršun. Od njega se kilogrami tope samo zato, što iz tijela izlazi mnogo vode. Biljka peršuna nam pomaže da se tijelo očisti, ali ne očekujte mnogo više od toga.

ČAJ OD PERŠUNA ZA JAČANJE POTENCIJE

Pomiješajte 100 gr. korijena i 100 gr. sjemena peršuna. Od te mješavine uzmite po dvije kašičice i kuhajte 5 minuta u 2 dl vode. Poklopite, pustite da odstoji sat vremena i procijedite. Po želji čaj možete zasladiti sa medom od žalfije ili ruzmarina, a pije se naveče. Pored ovog čaja, dobro se pokazao i sok od celera i to 1 dl u manjim gutljajima.

ČAJ OD PERŠUNA ZA ČIŠĆENJE KRVI

Uzmite po 100 grama korijena i lista peršuna, 100 grama kleke i 100 grama maslačka.

Od mješavine ovih biljaka uzmite 2 kašike i prelijte sa 6 dl ključale vode. Poklopite i pustite da odstoji sat vremena, te procijedite. Nije loše da bobice kleka i zgnječite.

Ovakav čaj pijete zaslađen 3 puta dnevno po 2 dl, a toj terapiji možete dodati i kapi propolisa tako što u čaj ukapate 3 puta po 10 kapi.

ČAJ OD PERŠUNA ZA ČIŠĆENJE BUBREGA I BUBREŽNIH KAMENACA

Pomiješajte po 100 grama korijena, lista i sjemena peršuna. Od mješavine uzmite 2 kašike i kuhajte 5-8 minuta u 2 dl vode. Držite poklopljeno sat vremena i procijedite. Pije se po jedna šolja prije jela, sve dok se čaj ne potroši.

Pored toga što je dobar za pijesak i kamenje u bubrezima, ovaj čaj je dobar i protiv žutice, liječenja slezene i jetre.

Čaj od korena

Koren peršuna koji teži oko 15 grama isecka se na sitne kockice i ubaci u 200 mililitara ključale vode i dodatno prokuva još pet minuta. Posuda se potom poklopi i ostavi da se prohladi oko 15 minuta, nakon čega se iscedi i konzumira mlak bez dodatnih zaslađivača. Da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moći potrebno je piti dve do tri šolje ovog napitka u toku dana.ČAJ OD PERŠUNA U TRUDNOĆI

Biljka peršuna ima jako estrogeno djelovanje i koristi se za omekšavanje grudi i stvaranje mlijeka kod dojilja, za izazivanje mjesečnog ciklusa i olakšavanje samog poroda.

Pored svega navedenog, ako u trudnoći želite koristiti čaj od peršuna, morate biti jako oprezni i s toga vam preporučujemo da se posavjetujete sa svojim ginekologom.

OBLOZI OD PERŠUNA ZA UPALU OČIJU                      

Izvadite sredinu toplog hljeba i dobro izmješajte sa lišćem peršuna. Od te mješavine napravite oblog sličan palačinki i držite na očima sat vremena.

SOK OD PERŠUNA

Uzmite 1 kg meda od bagrema, 2 dl soka od korijena i lista peršuna i 5 dl soka od malina.

Sve sastojke trebate dobro promiješati i uzimati 3 puta po jednu kašiku prije jela.

Ovako pripremljen sirup tj. sok od peršuna, trebaju piti osobe koje imaju anksiozni poremećaj, jer smiruje nervnu napetost.

Važna napomena:

Zabranjena je upotreba peršunovog toksičnog eteričnog ulja, jer može izazvati posljedice za zdravlje: iritira želudac, izaziva masnu jetru, djeluje halucinogeno, izaziva aritmiju, a kod trudnica može izazvati pobačaj. Korijen peršuna sadrži sastojak, koji kod osjetljivih osoba može izazvati fotodermatitis. Peršunovo ulje se smije koristiti samo prema ljekarskom receptu, a djelotvorno je kod infekcija mokraćnih kanala i pojave krvi u mokraći, pojave kamenaca u bešici i bubrezima. Za spoljnu upotrebu se koristi kod uboda insekata (posebno komaraca).

Urma - voće Bogova je lek za sve

NAJVAŽNIJA namirnica u ishrani arapskog sveta je urma ili datula. Toliko je važna, da je zovu "hleb pustinje", a u drevnoj Grčkoj je poznata i kao "voće bogova". Raste u pustinjskim oazama, na ženskim palmama, u ogromnim grozdovima. Jedina je biljka u Sahari, koja čoveku može da pomogne da preživi. Palme cvetaju u martu, kada se vrši oprašivanje neophodno za stvaranje plodova. Prenos polenovog praha sa muških palmi u ženske cvetove obavljaju specijalno obučene osobe i to je jedini način oprašivanja.

U zdravstvenom i nutritivnom smislu, urme smatraju najzdravijim voćem na planeti. Lako se vare, a dugo čuvaju sitost. Prava su riznica vitamina, odlične za decu i odrasle. Bogat su izvor prirodnih vlakana, koji su neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji urme poseduju u zavidnim količinama, savršena je alternativa običnom šećeru. Ovo voće je i izuzetno delotvorno u lečenju anemija, hipertenzije, holesterola i drugih bolesti, čak i raka.

Anemične osobe bi trebalo da ih jedu što više, jer su odličan izvor gvožđa, posebno se preporučuju deci u pubertetu i trudnicama. Osim toga, snižavaju holesterol i jačaju srce. Lek se pravi tako što se tokom noći urme sa semenkama potope u vodu. Ujutru se koštice sklone, a mesnati deo urme samelje u blenderu zajedno sa vodom u kojoj su prenoćile. Uzima se nekoliko puta tokom dana za jačanje srca.

Odlične su i za vid, jer sadrže lutein i zeaksantin. Oni su posebno važni za zdravlje mrežice i makule oka, zbog čega ih nazivaju "vitamini za oči". Ova dva sastojka mogu sprečiti oštećenje makule, koje se javlja u starosti.

Zaustavljaju i dijareju, jer su bogate kalijumom. Redovnim konzumiranjem regulišu rad creva. Pomažu da se hrana brže i lakše svari, a višak što pre izbaci iz organizma. Laksativ od urmi za stimulisanje lenjih creva sprema se tako što se uveče u hladnu vodu potopi nekoliko plodova. Tokom noći puštaju sok, koji se ujutru popije na prazan stomak.

Kada se jedu u umerenoj količini, brzo zasite, tako da su dobre za mršavljenje. Ali, ako se preteruje, brzo dolazi do gojaznosti jer kilogram ovog voća sadrži gotovo 3.000 kalorija.

POMAŽE TRUDNICAMA I PORODILjAMA

TRUDNICE koje mesec dana pre porođaja redovno jedu urme, imaju manje bolove prilikom porođaja i manje krvare, dokazali su naučnici u istraživanje na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Jordanu. Osim toga, porodiljama pomažu da proizvedu dovoljno mleka za bebu i popravljaju raspoloženje, tako da sprečavaju postporođajnu depresiju.

Lječenje upale upale mokraćnih kanala

BAKTERIJSKA infekcija mokraćnih kanala i bešike najčešći je problem sa kojim se susreću žene, ali i muškarci u periodu prelaska iz zimskog u prolećni period. Ova bakterijska infekcija dobija se naglo, a praćena je bolnim mokrenjem, učestalim mokrenjem malih količina urina, neodložnom potrebom za mokrenjem i bolovima koji se nekada javljaju iznad pubične kosti. Ovo oboljenje nastaje kada se normalno sterilan donji deo urinarnog trakta, mokraćna cev ili uretra i bešika, inficira bakterijama, uz posledičnu upalu.

U najvećem broju slučajeva ova infekcija uzrokovana je pojavom bakterije ešerihije koli. Bakterije koje dospeju u bešiku i mokraćne kanale uglavnom se uklanjaju tokom mokrenja, ali kada one ostanu u bešici lako i izuzetno brzo se razvijaju, što u krajnjem slučaju dovodi do infekcije. Najučestalija je kod žene u životnom dobu od 20 do 50 godina, ali neretko se pojavljuje i kod devojčica. Ređe se pojavljuje kod muškaraca, dok su starije osobe posebno rizična kategorija za razvoj ove infekcije.

Faktori koji presudno utiču na pojavu ove bakterijske infekcije su smanjen unos tečnosti u organizam, nedovoljna higijena, pojava kamena u bubregu, često kupanje u bazenima i kadi, dugotrajno i učestalo zadržavanje mokraće ili odlaganje mokrenja. Na pojavu infekcije utiču i uvećana prostata kod muškaraca, polne bolesti kakva je hlamidija, ali i pad imuniteta organizma i oslabljen imunitet.

Tokom intenzivnog lečenja preporučuje se da se rakijom lozovačom jako masiraju slabine i područje ispod pupka. Potrebno je jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti lanenom ili pamučnom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju. Koristiti što više povrća i voća. Hranu jesti sveže pripremljenu. Zabranjeno je uzimati konzervirane prerađevine, jako slano jelo, masnoću životinjskog porekla, alkoholna pića i hladne napitke.

RECEPTI ZA LEČENjE:

* Pomešati po 60 grama osušene stabljike rastavića i stucanog ploda šipurka, 50 grama listova i cvetova hajdučke trave, 20 grama hrastovih listova i deset grama osušene stabljike majčine dušice. Trave jako usitniti i pomešati. U litru proključale vode staviti punu kašiku mešavine trava i kuvati poklopljeno do dva minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, dobro zatvoriti i držati na hladnom i tamnom mestu. Piti svakih pola sata po 50 mililitara čaja. Za vreme lečenja tri puta dnevno pre jela piti 50 mililitara belog, ne suviše jakog vina, u kom je kuvan beli luk. Napitak se priprema tako da se 250 grama neoguljenih češnjeva belog luka kuva u litar dobrog belog vina 30 minuta, poklopljeno i na tihoj vatri. Kad se ohladi, napitak procediti u tamnu bocu, dobro zatvoriti i držati na sobnoj temperaturi.

* Pomešati po 20 grama osušenog lista breze, lista medveđeg grožđa, kukuruzne svile, slatkog korena i korena pirike. Jedna kašika ove biljne mešavine prelije se sa 250 mililitara ključale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno da odstoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jedna šoljica posle jela.* Pomešati po 50 grama korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke, žalfije i rastavića. Uzeti četiri kašike ove čajne mešavine, preliti sa pola litre vrele vode, pokriti i ostaviti da odstoji od dva do tri sata. Procediti napitak i piti do pet puta dnevno po jednu čašu.

* Pomešati po jednu kašiku stucanog ploda peršuna, komorača i kima. Preliti sa 500 mililitara vrele vode i ostaviti poklopljeno da odstoji dva sata, zatim piti u tri navrata pola sata pre jela.

Konoplja kao lijek

Konoplja je poznata kao biljka za proizvodnju vlakana od prije oko 5 000 godina, a znatno kasnije kao ljekovita biljka za korištenje hašiša. Potječe iz srednje Azije. Nastala je od divlje konoplje koja je prevedena u kulturnu biljku. Ne ograničavaju ju klimatski uvjeti jer se izvanredno dobro prilagođava tlu i klimi mijenjanjem svojih morfoloških i fizioloških osobina.

Primjena konoplje
Morfološka svojstva

Konopljino se vlakno odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu, pa se upotrebljava za proizvodnju užadi, konopca, jedara, platna, izradu odjeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cijevi i opreme, vreća, konjske sprežne opreme itd. Muške biljke imaju veći postotak vlakna i vlakno im je bolje kakvoće od vlakna ženskih biljaka. Nakon dobivanja vlakna ostaje drvenasti dio stabljike koji se koristi za izradu papira, celuloze, izolacijskog materijala te se upotrebljava i za ogrijev. Konopljino sjeme ima više od 30 % ulja, pa se od njega dobiva ulje, koje se može upotrebljavati u ljudskoj prehrani. Ulje je lako sušivo, pa se upotrebljava za proizvodnju boja i lakova, a sjeme se koristi za hranu peradi i ptica.  Prirod sjemena može biti oko 1,5 – 2 t/ha.

Drvenasti dio stabljike konoplje iskorištava se za izradu papira (papir za cigarete, vrijednosnog papira, papira za Bibliju, masnog papira, posebnog papira za slikarstvo, izolacijske trake za električne kondenzatore, posebnog netkanog papira, papira za filtre, filtri za kavu i vrećice za čaj). Konopljina vlakna služe za izradu kočnog mehanizma i unutrašnjih obloga automobila.

Čajem od samljevenog sjemena nekad se liječila upala mokraćnih putova, a služio je i kao oblog pri ubodima i oteklinama. Njime su se liječile i bolesti poput upale krajnika, groznice, nesanice, bradavica i opadanja kose.

Jačina droge od konoplje (marihuana) uvjetovana je količinom THC-a koju sadržava. Što je više THC-a, to je droga opojnija i štetnija.

Korijenov sustav je vretenast i čini gustu podzemnu mrežu. Može prodirati u dubinu tla i do 2 m, a u širinu do 1,5 m. Od ukupne mase biljke, na korijen otpada 8 – 10 %, stoga on ima slabiju usisnu snagu. Korijen ženskih biljaka bolje je razvijen od korijena muških biljaka. To je zato što muške biljke ranije završavaju vegetaciju, a ženske biljke poslije oplodnje dohranjuju sjeme do njegova dozrijevanja, za što trebaju više hrane i vode, a to im osigurava jači korijenov sustav.

Stabljika je uspravna, u početku nježna i zeljasta, a kasnije očvrsne, tj. odrveni. Intezivne je zelene boje, pokrivena čekinjastim dlačicama koje kasnije otpadaju i ostavljaju vidljive ožiljke. Šuplja je, podijeljena na nodije (koljenca) i internodije (međukoljenca). Visina stabljike kreće se od 50 cm do 6 m, a ovisi o području uzgoja (na sjeveru je stabljika niska, a na jugu visoka), tipu tla, agrotehnici i uvjetima uzgoja. Stabljika muških biljaka nešto je viša od stabljike ženskih biljaka. Od ukupne mase biljke, ona obuhvaća oko 65 %. Debljina iznosi oko 6 – 8 mm, a sjemenska konoplja ima stabljiku debelu više centimetara.

Na svakon nodiju (koljencu) nalaze se dva nasuprotna lista, sve do gornje trećine biljke, odakle se počinju odvajati da bi u predjelu cvata bili gusto postavljeni.

Konoplja je dvodomna biljka, što znači da se muški cvjetovi nalaze na muškim, a ženski na ženskim biljkama. Cvjetovi su smješteni na vrhovima stabljike i bočnih grana, imaju dulje cvjetne peteljke, pa muške biljke imaju rahlije postavljene cvjetove u obliku grozda. Ženski cvjetovi nemaju peteljke, oni su sjedeći.

Plod je dvokrilni orašac, okruglasto-jajolikog oblika, spljošten. Površina mu je glatka i sjajna, a boja tamno zelena, smeđezelena, srebrnasto-siva s crnom primjesom. Masa 1 000 sjemenki iznosi oko 20 g, a hektolitarska težina oko 50 kg

Nekada je bila najrasprostranjenija gajena biljka u Srbiji. Imala je višenamensku ulogu, ali je danas konoplja gotovo zaboravljena na našim prostorima. Šteta, zato što je izuzetno i lekovita - snižava holesterol i visok krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju i imunitet, podiže energiju i pospešuje rad metabolizma, olakšava PMS simptome i artritisa, a odlična je i za sve koji vežbaju, jer oporavlja mišiće.

Kada se tome doda činjenica da konoplja leči suvu kožu i kosi vraća sjaj, jasno je zašto bi je trebalo uneti u ishranu. Konoplja sadrži više omega 3 esencijalnih masnih kiselina od bilo koje ribe na svetu. Seme konoplje sadrži sve neophodne amino-kiseline u pravoj razmeri za ishranu ljudi, a ima ih više od mleka, mesa i jaja. Seme je i adekvatan izvor dijetetskih vlakana, kalcijuma, kalijuma i gvožđa, a sadrži i antioksidanse, kao i hlorofil. Preporučuje se konzumacija celog semena konoplje, jer je dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka, bakra i mangana. Pošto je konoplja puna proteina (ima ih više od soje) koji su laki za varenje, treba da je koriste i sportisti.

Konoplja sadrži i obilje dobrih masti i dokazano je da pomaže u održavanju zdravlja srca, nivoa holesterola i normalnog krvnog pritiska. Odlična je i za žene kojima je potrebna hormonska ravnoteža. Obezbeđuje energiju više od energetskih pića. Pogodna je za one koji ne mogu da jedu gluten, šećer, mleko, koštunjavo voće i meso. Savršena je za zatvor u stomaku.

Pored toga što pomaže u varenju, sprečava nadutost i zapaljenje creva, izbacuje toksične materije, pomaže u borbi protiv gojaznosti i štiti od raka. Konoplja se u svakodnevnoj ishrani najviše prepourčuje pacijentima sa kardiovaskularnim oboljenjima.

RECEPTI

Čaj od konoplje

Samo jedan gram sušenih listova (jedna kašičica) treba da se prelije sa decilitrom prokuvane vode. Kada odstoji poklopljeno deset minuta može da se zasladi i popije. Konopljin čaj može da se kombinuje sa prirodnim čajevima (u razmeri pola-pola) i limunom. Optimalno je dnevno popiti dve-tri šoljice čaja.Hleb od konoplje

Pola kilograma pšeničnog i 75 grama brašna od konoplje treba umesiti sa 350 mililitara vode ili mleka, tri-četiri kapi ulja konoplje, kašičicom soli i žutog šećera. Kada se umesi, pre pečenja u rerni se u koru ubacuju semenke konoplje sa ljuskama (oko 100 grama).

Konopljino brašno se koristi u svim receptima za testa, ali nikada njegov udeo ne treba da prelazi 20 odsto.

Sočni kvadratići od konoplje

Blenderom treba samleti četiri banane, a u činiji pomešati dve šolje konopljinog lana (prethodno potopljeno u vodu) i po jedna i po šolja semena bundeve, suncokreta, suvog grožđa i kajsija. Sve se to ubacuje u blender i kada se sjedini kašikom se formiraju krugovi debljine tri-četiri centimetara na papiru za pečenje. Kolači se ne peku, već suše dan-dva na sobnoj temperaturi ili u najblaže ugrejanoj rerni.

Proteinska bomba od konoplje

Bananu treba očistiti, iseći, poprskati limunovim sokom i ubaciti u blender. Dodaju se i ostali sastojci: 300 mililitara hladnog mleka, po kašičica meda i ulja konoplje, kao i kašičica konoplje u prahu.

Čokoladni smuti od konoplje

U blender se melju od dve do četiri kašike konoplje u prahu, šolja putera od kikirikija, dve zrele banane, kašičica naseckane crne čokolade, šaka spanaća (ili kelja) i šolja hladnog mleka.

Čokoladni kolačići

Dok se rerna greje na najjače, u veliku činiju treba sipati jaje, kašičicu iseckane crne čokolade, po šolju putera od kikirikija i konopljinog semena, pola šolje sode bikarbone i šećera. Kada se sve izmeša (izmiksira), prave se loptice, ređaju po plehu i peku 10-15 minuta.

Humus od konoplje

Tri kašike semena konoplje, po dve kašike tahinija, ulja od konoplje i limunovog soka, treba pomešati sa pola šolje leblebije, dva čena belog luka i morskom soli, biberom i kuminom. Izmešano se miksuje dok se ne napravi glatka pasta koja se maže na hleb.

Namaz od jabuke i konoplje

U blender se sipaju dve šolje narendanih jabuka, po pola šoljice semena konoplje, cejlonskog cimeta i praha konoplje, kao i kašičica soka od limuna.

Suha sljiva kao lijek

Sušene šljive su prava riznica hranjivih tvari, neodoljivog okusa i velikih zdravstvenih vrijednosti.

Oni koji su upoznati s njihovim nutritivnim sastavom ne mare za neobičan smežurani izgled.

Suhe šljive su bogate vitaminima.

Posebno se izdvajaju vitamini A i K. U manjim količinama sadrže i vitamine C, E te B1, B2, B3 i B6.

Odličan su izvor minerala kalija, kalcija, magnezija, željeza, fosfora, natrija, cinka, bakra i mangana.

Tu su i topiva i netopiva vlakna, fenolni spojevi te brojni fitospojevi koji djeluju kao snažni antioksidansi.

Zahvaljujući prirodnim zaslađivačima sorbitolu i fruktozi suhe šljive su idealna namirnica za utaživanje želje za slatkim.

Istovremeno ne izazivaju neželjene posljedice kao što su debljanje ili povišenje razine šećera u krvi – naravno ako se konzumiraju u razumnim količinama.

Zdravstvene dobrobiti suhih šljiva

1. Reguliraju probavu
Suhe šljive su vrlo učinkovite u održavanju zdrave i uravnotežene probave.
2. Čuvaju zdravlje srca
Sušene šljive su bogate kalijem. Jedna porcija sušenih šljiva sadrži 36% preporučene dnevne doze ovog minerala.
3. Snižavaju razinu šećera u krvi
4. Brinu o dobrom vidu i zdravlju očiju
Sušene šljive su odličan izvor vitamina A koji je neophodan za dobar vid.
5. Doprinose zdravim kostima

Porcija suhih šljiva osigurava 129 % preporučene dnevne količine vitamina K koji je od velike važnosti za koagulaciju krvi i izgradnju kostiju.

• obnovi već oslabljenih kosti

• održavanju njihovog zdravlja i gustoće

• prevenciji osteoporoze

• prevenciji ateroskleroze

Istraživanje studije Državnog Sveučilišta Floride pokazalo je da suhe šljive mogu prevenirati osteoporozu, osobito kod žena u postmenopauzi.
6. Poboljšavaju pamćenje
Konzumacija samo tri do četiri suhe šljive dnevno može značajno doprinijeti neutralizaciji slobodnih radikala, koji imaju štetan utjecaj na pamćenje.
7. Brinu o ljepoti kože i kose
Vitamini i minerali prisutni u šljivama doprinose ljepoti i zdravlju kože.

Sadrže topiva i netopiva vlakna koja su od koristi ne samo za probavu, već i za cjelokupno zdravlje organizma.

Jedna šalica suhih šljiva ima čak 12,4 grama vlakana.

Topiva vlakna brzo upijaju vodu i u dodiru s njom stvaraju želatinastu masu koja stvara osjećaj sitosti, a ujedno pomaže u omekšavanju sadržaja crijeva te njihovom lakšem pražnjenju.

Visoki sadržaj vlakana u suhim šljivama pomaže i u prevenciji hemoroida uzrokovanih zatvorom.

Tako je najpoznatiji narodni lijek protiv zatvora kompot od suhih šljiva.

Sušene šljive sadrže i sorbitol, prirodan šećer za koji je potvrđeno da pospješuje obnavljanje dobre crijevne flore. 

Kalij osigurava ispravno funkcioniranje srca te krvožilnog i živčanog sustava.

Ovaj mineral pomaže i kod povišenog krvnog tlaka te smanjuje rizik od pojave srčanog i moždanog udara.

Niska razina kalija može izazvati slabost, grčeve u mišićima, usporene srčane otkucaje, vrtoglavicu pa čak i gubitak svijesti.

Šljive su nisko pozicionirane na glikemijskoj ljestvici. To znači da mogu pomoći u kontroli razine šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.

Sušene šljive sadrže visoki udio topivih vlakana koja pomažu u održavanju stabilnosti šećera u krvi.

Topiva vlakna smanjuju vrijeme zadržavanja hrane u želucu, što za posljedicu ima slabiju apsorpciju šećera u krvotok.

Topiva vlakna i flavonoidi, koji su također u značajnim količinama prisutni u suhim šljivama, od velike su važnosti jer doprinose povećanju osjetljivosti tijela na inzulin.

Pomažu prevenirati pojavu suhoće očiju, noćnu sljepoću, sivu mrenu i makularnu degeneraciju.

Ovi plodovi također brinu o očuvanju tkiva mrežnice i štite od oštećenja uzrokovanih UV zračenjem.

Karotenoidi prisutni u suhim šljivama – alfa karoten, beta karoten i beta kriptoksantin – pomažu u procesu pretvaranju svjetlosti u živčane impulse.

Lutein i zeaksantin štite stanice od štetnog djelovanja plavog svjetla i pomažu u smanjivanju rizika od problema s vidom vezanih uz starosnu dob.

Prema istraživanju objavljenom u knjizi Wellness Foods A to Z, adekvatne količine vitamina K u prehrani mogu pomoći starijim odraslim osobama u:

Tijekom studije, skupina žena u postmenopauzi je konzumirala 100 grama suhih šljiva dnevno.

Kao rezultat toga, nakon samo tri mjeseca sudionice su imale poboljšane markere za stvaranje kostiju, u usporedbi sa skupinom žena koje su konzumirale po 75 grama suhih jabuka dnevno.

I ne samo to – suha šljiva je toliko korisna da njezina redovita konzumacija može povećati funkcije mozga te poboljšati pamćenje, učenje i koncentraciju.

Istraživanja su pokazala da suhe šljive imaju pozitivne učinke i u prevenciji starosnih neurodegenerativnih poremećaja kao što su Alzheimerova i Parkinsonova bolest.

Sušeni plodovi šljiva pomažu usporiti proces starenja, odgoditi pojavu bora te ublažiti vidljivost postojećih bora kao i sunčevih pjega.

Suhe šljive su riznica željeza – minerala koji višestruko pridonosi zdravlju kose.

Nedostatak željeza može prouzročiti opadanje kose te dovesti do njezine suhoće i bezbojnosti.

Kiseli kupus kao lek

Kupus je jedna od retkih, ako ne i jedina, prirodna namirnica gde je čovek uspeo da poboljša odnosno da joj poveća nutritivna svojstva kroz proces kiseljenja. Naime, kupus kroz procese kiseljenja fermentacijom stvara izuzetno aktivan kobalamin (Vitamin B12), koji se inače nalazi isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Iz tog razloga kiseli kupus je za vegetarijance neizostavna prehrambena namirnica.

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kupus po sadržaju vitamina C može slobodno meriti s limunom i pomorandžom (u 100 g kupusa ima 50 mg vitamina C). Pored toga, kiseli kupus krije pravo blago piridoksina (vitamin B6), bez kojeg belančevine uopšte ne bi bile iskorišćene.

Takođe, kiseli kupus je izvor niacina (vitamin B3), potrebnog za ćelijsku energiju, celokupni metabolizam, razmenu materija u mozgu.Rasol

Kod nas je poznato da je rasol poznati napitak koji se odomaćio kao lek za sve tegobe vezane za probavni trakt i kao narodni lek za smanjenje oteklina na zglobovima. Međutim, malo je poznato da je sok od sirovog kupusa bogat ne samo vitaminom C, već i lekoviti napitak širokog spektra.

Naime, eksperimentalno je dokazano da se sokom od svežeg kupusa uspešno leči čir na želucu i upala debelog creva. Sok od svežeg kupusa podstiče razmenu materija u ćelijama i povoljno deluje na sluzokožu creva.

Pomešan sa sokom od šargarepe i repe, rasol, je odličan napitak za osobe koje imaju manjak kalcijuma. Takođe se preporučuje ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.Lekovita svojstva:

Kiseli kupus, ne samo da ima izuzetna nutritivna već i lekovita svojstva poput:

1. Poboljšava raspoloženje

2. Organizam čini otpornim na stres

3. Aktivira razmenu materija u mozgu

4. Pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca

5. Stimuliše rad ćelija i deluje podmlađujuće

6. Pomaže kod izgradnje kostiju

7.Reguliše i smanjuje količinu masnih materija i holesterola u krvi

8. Jača imunitet i povećava snagu mišića

9. Doprinosi obnavljanju istrošenog vezivnog tkiva.

Bela vrba prirodni lijek protiv artritisa

Visoko do 30 m sa širokom krošnjom. Kora je smeđesiva, izbrazdana. Vrhovi grana savijeni su prema dole. Listovi su lancetasti sa zašiljenim vrhom i usko klinasto suženi u kratku dršku. Lice liske je tamnozeleno i glatko, naličje je belo od sitnih poleglih dlaka. Dvodoma biljka. Muški i ženski cvetovi su u cvastima, resama. Muški cvetovi su sa po dva prašnika; pri osnovi sa dve nektarije. U ženskom cvetu su tučak, a kasnije plod skoro sedeći. Plod je čaura sa mnogo sitnog semena. Cveta od marta do juna meseca.


Svima vama koji muku mučite s kostoboljom, a nije vas malo, sigurno ne prija zima. Niske temperature utiču na receptore za bol, pa se svim bolesnicima tad pogoršava stanje i pojačava bol u zglobovima i kostima. Osim lekarske terapije, kao pomoćno lekovito sredstvo često se preporučuju provereni narodni lekovi.

Kora protiv upala

Moćan prirodni saveznik u borbi protiv svih reumatskih bolesti jeste bela vrba.

Od ove rasprostranjene vrste vrbe lekovita je glatka kora, koja se guli sa grana i suši u rano proleće kad počnu da bujaju njeni sokovi. Kora se preporučuje protiv raznih vrsta upala, a dobri poznavaoci lekovitog bilja posebno naglašavaju značaj bele vrbe u lečenju bolova u leđima, artritisa i reume.

Pažljivo sa količinom

Kora bele vrbe sakuplja se s drveća starog od tri do šest godina jer je tad najbogatija lekovitim sastojcima. Nakon sušenja melje se u prah radi lakšeg čuvanja. Međutim, s korom bele vrbe ne treba preterivati u upotrebi, jer sadrži salicin, koji je zapravo biljni ekvivalent aspirina. Narodni lekari preporučuju da lečenje preparatima ove biljke ne traje duže od tri nedelje, a nikako se ne smeju davati deci do 12 godina i osobama alergičnim na aspirin.

Bakin čaj za kostobolju

Najbolji lek za kostobolju je starinski čaj za koji je potrebno da pomešate 40 g kore bele vrbe, 15 g rastavića, 15 g ljoskavca, 15 g kestenove kore i 15 g ljuski oraha. Sa četiri decilitra vode prelijte dve kašike ove mešavine i kuvajte 15 minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta i poklopite. Prohlađen čaj procedite i polovinu popijte ujutru na prazan stomak, a ostatak uveče pre večere.

U tradicionalnoj medicini najčešće se upotrebljava kora bele vrbe, i to kao lek protiv bolova i povišene telesne temperature. Iako je bela vrba mnogo bezbednija od "aspirina", njena dugotrajna upotreba nije preporučljiva, jer konstantna akumulacija salicina može prouzrokovati oštećenje sluzokože želuca. Zato se posle 45 dana pravi pauza.

Artritis

Prokuvati pola kašike osušene kore ovog drveta sa 250 mililitara vode tokom deset minuta. Potrebno je piti oko pet šolja ovog čaja dnevno. U tom slučaju dnevni unos salicina bi trebalo da bude od 60 do 120 miligrama.

Glavobolja

Pomešati 100 grama osušene vrbove kore i 100 grama suručice. Dobijenu smesu preliti sa 600 mililitara hladne vode i jednom supenom kašikom šećera. Sve te sastojke prokuvati i ostaviti na ringli još dva minuta. Kada se čaj skloni sa vatre, dodaje se kašika lista od matičnjaka, oko 50 grama, i ostavi da odstoji 30 minuta. Piti u jednakim gutljajima u toku celog dana.

Biljke za bolne i otekle zglobove

Nepravilna ishrana, gojaznost, pasivni način života ili naprotiv, preteran fizički napor, često dovode do problema sa zglobovima. Kako izlečiti artritis, odstraniti višak soli i vratiti zglobovima pokretnost? Na pitanja naših čitaoca odgovara poznati ruski travar Dmitrije Jurovski.

Crvena zova

Crvena zova (Sambucus racemosa) je efikasan prirodan lek protiv artritisa, reume, deformacije zglobova i petnog trna.

Napunite tri četvrtine tegle bobicama crvene zove i prelijte sa votkom do vrha. Ostavite da odstoji na tamnom mestu mesec dana. Napravite obloge ili utrljajte malo tinkture na bolno mesto dva puta dnevno.

Sabeljnik

Koren sabeljnika, odnosno barskog petolista (Comarum pa* ustre) je delotvorno sredstvo za odstranjivanje soli iz zglobova.

Pet supenih kašika isitnjenog korena sabeljnika prelijte sa pola litra votke. Sačekajte da odstoji nedelju dana. Povremeno protresajte tinkturu. Uzimajte 50 mililitara sredstva - tri puta dnevno pre jela.Iglica

Livadna iglica, odnosno ilja (Geranium pratence) se koristi za lečenje poliartritisa, reume i gihta.

Jednu supenu kašiku isitnjene biljke prelijte sa pola litra mlake prokuvane vode. Ostavite da odstoji deset sati. Uzimajte jednu supenu kašiku napitka na svakih dva-tri sata.

Suncokret

Kod teških oboljenja zglobova, posebno kod ankiloze, kada se gubi zglobna pokretljivost, preporučuje se tinktura od mladih cvetova suncokreta.

Šest cvetova suncokreta u fazi mlečne zrelosti isitnite i prelijte sa litrom votke. Sačekajte da odstoji 40 dana na sunčanom mestu. Uzimajte jednu supenu kašiku tinkture tri puta dnevno - 20 minuta pre obroka. Istovremeno utrljajte u zglobove tinkturu od crvene zove. Tretman traje tri-četiri meseca.

OVAS - eliksir zdravlja za mladje i starije osobe

Za jedne - stočna hrana, za druge - hrana bogova. Drevni Grci i Skandinavci su imali potpuno različita mišljenja o zobi. Ova skromna žitarica je bila pravi spas od gladi za mnoge narode, ali u nekom periodu ljudi su je zaboravili. U naše vreme naučnici su otkrili izuzetna isceljujuća svojstva zobi, koja leči mnoge bolesti i pomaže pušačima da ostave cigarete. Zahvaljujući doktoru Vladimiru Izotovu, o „ruskom ovsenom eliksiru“ je saznao ceo svet.

Po starim receptima

Trideset tri medicinska preparata dnevno, konsultacije najboljih stručnjaka, najsavremenije metode terapije - i nikakvog progresa u lečenju. Sovjetski lekar Vladimir Izotov, koji je preboleo krpeljni encefalitis, nalazio se u teškom zdravstvenom stanju. Usled opasne virusne infekcije dobio je mnogobrojne komplikacije: bolest bubrega, išemiju, srčanu aritmiju, hipertenziju, pogoršanje sluha...

Iako je Izotov bio doktor, nije uspeo da izleči sebe uz pomoć najnovijih preparata. Mnogobrojni lekovi, koje je uzimao po savetu kolega, nisu olakšali njegovo stanje, već su izazvali jaku alergiju.

Očajno tražeći efikasno sredstvo protiv svojih bolesti, doktor Izotov se setio starog narodnog napitka – ovsenog kiselja. Rusi su ga oduvek koristili za jačanje imuniteta, poboljšanje probave i lečenje mnogih oboljenja.

Na osnovu starih recepata Izotov je napravio sopstvenu formulu „ruskog eliksira“, koji je brzo postao poznat u celom svetu. Zahvaljujući svom koktelu od zobi, doktor Izotov se potpuno izlečio i tokom mnogih godina dobijao je hiljade pisama od pacijenata, koji su takođe rešili zdravstvene probleme uz pomoć „ruskog eliksira“.

Tajna dugovečnosti

O lekovitim svojstvima zobi je pisao još Hipokrat, koji je preporučivao ovseni čaj kao lek protiv mnogih bolesti. Ali drevni Grci su ipak smatrali ovu biljku korovom i stočnom hranom.

U Severnoj Evropi ovas je, naprotiv, bio veoma cenjen. Skandinavci su govorili: „Zob i haringa su hrana bogova“. Isto mišljenje su imali i Škoti, koji su pravili od ovsa čuvenu kašu. Njihove komšije Englezi su u početku ismejavali ovaj običaj. Samjuel Džonson, sastavljač prvog rečnika engleskog jezika, napisao je u svom radu: „U Engleskoj ovas je hrana za konje, a u Škotskoj – za ljude“. Na ovu prezrivu poruku je odgovorio škotski pisac Džejms Bosvel: „Baš zato vi u Engleskoj gajite najbolje konje, dok mi u Škotskoj gajimo najbolje ljude“.

U Francuskoj ovas je postao popularan zahvaljujući lekaru Žanu de Sen-Katerinu. On je tokom dugog vremena konzumirao ovseni odvar i doživeo je 120 godina.RECEPTI

Kaša od ovsa

Na jednu šolju oljuštenog ovsa u zrnu (ne pahuljuca!) uzmite četiri šolje mleka. Kada mleko proključa, dodajte u njega ovas i malo soli. Pustite da ponovo provri pa smanjite vatru. Kuvajte kašu, povremeno mešajući, tokom 20 minuta. Kada zrno omekša, a mleko ispari, skinite šerpu sa vatre i dodajte u kašu malo maslaca ili meda.

Odvar protiv pušenja

Sto grama neoljuštenog ovsa u zrnu prelijte sa tri litara ključale vode. Kuvajte na slaboj vatri 60 minuta. Nakon toga dodajte u napitak supenu kašiku nevena i kuvajte još pet minuta. Sačekajte sat vremena da odstoji pa procedite.

Konzumirajte odvar u malim dozama svaki put kada osetite želju za cigaretom. Tretman traje 30 dana.

Ruski eliksir Izotova

Prvo napravite kvasac za kiselj. U veliku teglu (tri litra) stavite pola kilograma ovsenih pahuljica i sedam supenih kašika mlevenog oljuštenog zrna ovsa. Dodajte sto grama kefira ili domaćeg kiselog mleka, pa napunite teglu mlakom vodom (nemojte da punite do vrha, ostavite sedam do deset centimetara da vam tegla ne eksplodira).

Stavite poklopac na teglu pa ostavite da odstoji dva dana na tamnom mestu. Nakon toga procedite napitak. Ostatke pahuljica i mlevenog zrna operite sa tri-četiri čaše vode, pa dobro iscedite. Vodu, u kojoj ste oprali pahuljice, dodajte u proceđeni napitak i sačekajte još 18 sati da odstoji.

Uskoro napitak će se razdvojiti na dva sloja: providna tečnost u gornjem delu je ovseni kvas (njega možete da konzumirate kao osvežavajuće piće); a bela mutna masa u donjem delu je kvasac, koji ćete da koristite za pripremu kiselja.

Prelijte tri-četiri supene kašike kvasca sa čašom vode ili ovsenog kvasa, pa kuvajte dok ne provri. Čim primetite mehuriće, skinite kiselj sa vatre. Dodajte u napitak malo meda, maslaca , voća ili oraha. Konzumirajte dva puta dnevno.

Ovseno mleko umesto majčinog

U Rusiji su zob vekovima koristili i kao hranu, i kao lek. Ljudi su odavno primetili da ovu biljku obožavaju mnoge životinje. Ruski lovci su znali da je ovas omiljena poslastica za medvede, zato su često pravili zasede na poljima zobi.

U narodnoj medicini ovas su obično koristili za lečenje stomačnih tegoba. Osim toga, odvar od zrna i brašna zobi su davali bebama u slučaju ako majka nije imala dovoljno mleka. Savremena istraživanja su potvrdila da ovas ima u svom sastavu većinu mikroelemenata i vitamina, koje sadrži majčino mleko.

Najčešće su Rusi kuvali od zobi dva popularna jela: kiselj i kašu. Kiselj je odvar žitarice ili bobice zgusnut skrobom ili brašnom. U 20. veku u Rusiji je postao popularan desertni kiselj od voća, a ovseni napitak je bio potpuno zaboravljen – sve dok Vladimir Izotov nije napravio čuveni „ruski eliksir“ po starim receptima.

Što se tiče ovsene kaše, ona je i danas „zakon” za ruski doručak. Lekari posebno preporučuju ovo jelo za decu i za starije ljude jer je ono lako svarljivo, sadrži puno hranljivih materija, snabdeva organizam energijom i pojačava imunitet. Naučnici ističu da je ovas u zrnu mnogo vredniji za zdravlje nego pahuljice.

Lekovita svojstva

Ovas u zrnu ima u svom sastavu puno belančevina, amino-kiselina, eteričnih ulja, vitamina A, S, V i K, cinka, kalijuma, magneziuma, gvožđa, hroma, fosfora, flora i joda. Osim toga, on sadrži amide antranilove kiseline, koji sprečavaju razvoj malignih ćelija u debelom crevu.

Polifenoli, koji se takođe nalaze u zobi, blagotvorno utiču na rad jetre i podstomačne žlezde, a tireostatin – na funkcionisanje štitne žlezde.

Ovas stimuliše metabolizam, poboljšava probavu, izbacuje iz organizma toksine i deluje kao blagi diuretik.

U narodnoj medicini ovas se koristi u lečenju bolesti želudačno-crevnog trakta, gastritisa, pankreatitisa, holecistitisa, anemije, šećerne bolesti, astme, ekzeme, oboljenja bubrega i zglobova.

Osim toga, odvar od ovasa je efikasno prirodno sredstvo, koje pomaže pušačima da ostave cigarete.