Ovo je napitak koji je 10.000 puta jači od hemoterapije!

Ovaj napitak spasava živote a to su dokazale na stotine studija, ali ipak retko ko zna da je ovaj napitak toliko lekovit.

Ljudi jednostavno ne veruju, verovatno zato što je reč o vrlo dostupnim i jeftinim namirnicama, no zaista je tako.

Jeste li znali da limun i soda bikarbona mogu biti efikasniji od hemoterapije? Naime, kombinacija limuna i sode bikarbone dokazano su jači „ubice“ raka nego hemoterapija i to za oko neverovatnih oko 10.000 puta. Zašto nam ovo nije rečeno? Pa, zato što nema profita od zdravih ljudi. Oni ništa ne troše. Tako jednostavno.

Milijarde i milijarde dolara koje farmaceutska industrija industrija dobija u svoj budžet više ne bi postojale. Limun je dokazano antikancerogen. On u organizmu stvara jako alkalno okruženje u kome ciste i tumori jednostavno ne mogu obitavati. Naime, ciste i tumori hrane se materijama koje stvaraju kiselo okruženje u organizmu i sve dok je organizam kiseo tumor može rasti. No, čim se prekine dotok kiselosti u organizam tumor nema hrane i stagnira. Zbog toga su soda bikarbona u kombinaciji s limunom izuzetni borci protiv raka jer je njihove delovanje sasvim alkalno.

Naime, uz kombinaciju ovog napitka potrebno je naravno izbegavati i sve druge namirnice koje od organizma stvaraju kiselu sredinu i rezultat je gotovo pa zajamčeno. Tu veličanstvenu činjenicu otkrio je još davne 1923. godine nemački naučnik Otto Heinrich Varburg, koji je za svoj lek protiv raka dobio čak i Nobelovu nagradu no svejedno, ljude ne znaju istinu.

Šta je otkrio dr. Varburg?

Dr. Varburg otkrio je da je rak rezultat antifiziološkog načina života. Antifiziološkim načinom ishrane (pretežno hranom koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću telo stvara kiselu sredinu slabo opckrbljenu kiseonikom. Kiselost stanica istiskuje kiseonik iz ćelija, a pomanjkanje kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu. ‘Ako imate previsoku kiselost, automatski će vam nedostajati kiseonika u organizmu; ako vam nedostaje kiseonika, imaćete zakiseljen organizam.

Kisela sredina je sredina bez kiseonika, govorio je dr. Varrburg. ‘A oduzmete li zdravoj ćeliji 35% kiseonika, možete ćelije raka stvoriti za samo dva dana’. Dakle, uzrok raka danas je zakiseljen organizam i ćelije bez kiseonika. U svom je delu „Metabolizam tumora“ dr. Varburg pokazao da svi kancerogeni oblici ispunjavaju dva temeljna uslova: krvnu kiselost i hipoksiju (pomanjkanje kiseonika). Otkrio je da su ćelije tumora anaerobne (ne udišu kiseonik) i da ne mogu da prežive u prisutnosti visokih koncentracija kiseonika.

Tumorske ćelije mogu preživeti samo uz pomoć glukoze iu sredini bez kiseonika. Stoga, karcinom nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam, koji naše ćelije koriste da bi preživele u kiseloj sredini bez prisustva kiseonika. Šta utiče na zakiseljenost organizma i pojavu raka? Odgovor je vrlo jednostavan: hrana. Većina ljudi danas, za razliku od pre dvadesetak godina, jede upravo hranu koja zakiseljuje organizam pa ne čudi da je i pojava ove bolesti u sistematskom porastu.

Šta jesti u manjim količinama?

Rafinirani šećer i sve njegove derivate. On je najgori, jer nema belančevina, masti, vitamina ni minerala, samo rafinisane ugljene hidrate, koji škode gušterači. Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).

Meso (sve vrste), proizvodi životinjskog porekla – mleko i sirevi, pavlaku, jogurt itd.

Rafinisana sol, rafinirano brašno i svi njegovi derivati kao što su testenina, torte, keks itd.

Hleb, margarin, kofein, alkohol, sva industrijski prerađena i konzervirana hrana, koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome, stabilizatore itd.

Antibiotici i uopšteno svi lekovi.

Čega jesti više?

Soda bikarbona i limun

Voće - Sve sirovo povrće. Neko je kiselo po ukusu, ali se u telu menja i postaje alkalno.

Bademi - Vrlo su alkalni.

Integralne žitarice - jedina alkalizirajuća žitarica je proso. Sve su ostale žitarice lagano kisele, no idealna ishrana treba i određeni procenat kiselosti pa valja jesti i nešto žitarica. Sve žitarice moraju se jesti kuvane.

Med - Ima vrlo visoku alkalnost.

Hlorofil - Zeleno biljke sadrže hlorofil koji je veoma alkalan.

Voda - Važna je za proizvodnju kiseonika. Uvek budite dobro hidrirani, pijte vode malim gutljajima tokom celog dana.

Vežbanje - Vežbe pomažu održavati alkalnost organizma jer daju kiseonik celom telu. Sedelački način života uništava život.

Iako medicina vrlo dobro poznaje istraživanje ovog naučnika, rak se leči hemoterapijom. Hemoterapija često znači smrt. Ona zakiseljuje telo do te mere da telo poseže za zadnjim alkalnim rezervama u organizmu kako bi neutraliziralo kiselost žrtvujući minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum) koji su ugrađeni u kosti, zube, nokte i kosu pa kao posledicu hemoterapije imamo fizičke promene pacijenata. Hemoterapija toliko zakiseljuje telo da pospešuje širenje raka, a ne uništavanje ćelija.

Stoga, ako bolujete od ove bolesti, lečite se alkilovanje organizma, u tome vam može pomoći i soda bikarbona koju možete kupiti u svakoj prodavnici, a koja je poznata u svetu alternativne medicine kao vrlo dobar i efikasan ubica raka, upravo zbog njenih alkalnih svojstava.

Čuvarkuća - "uvek živa" i delotvorna

Izuzetno lekovita, otporna na žegu i hladnoću, čuvarkuća (Sempervivum tectorum), najkorisniji je ukras dvorišta i terasa, a trebalo bi da je ima svako domaćinstvo. O njenoj vrednosti govore zapisi sačuvani još iz devetog veka, u odredbama Karla Velikog, koji svojim podanicima u ruralnim sredinama nalaže da uzgajaju 72 važne biljke, a da "svaki seljak obavezno treba da ima čuvarkuću!".

Da je izuzetno vitalna pokazuje njen latinski naziv sempervivum, koji znači "uvek živa". Prepoznatljiva po debelim, mesnatim listovima punim vode, ova višegodišnja biljka raste od Maroka, do Irana, na Pirinejskom poluostrvu i Alpima, Karpatima, Kavkazu, Turskoj i Balkanu. U narodu je poznata i kao pazikuća, divlje smilje, žednjak.

Bere se od marta do oktobra, a ako je u saksijama, onda čitave godine. Sadrži mnogobrojne lekovite sastojke, kao što je tanin, biljna sluz, smola, kalcijumov malat, flavonoidi, mravlja i jabučna kiselina.

U narodnoj medicini koristi se zbog antiupalnih i diuretičkih svojstava. Primenjuje se u obliku soka, obloga, masti tinkture i čaja. Čuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak cerumena (mast u uvu) i smanjuje bol. Da bi se postigao željeni efekat, dovoljno je iz lista u uvo ukapati dva do tri mililitra soka, odležati nekoliko minuta, a zatim pustiti da sok iscuri napolje.Zbog antiupalnih i antiseptičkih svojstava, predstavlja pravo rešenje za opekotine, ubode i ujede. Čuvarkućom može da se tretira kurje oko, kao i pegice, rane i čirevi, herpes zoster, tvrda koža na tabanima. Dovoljno je mesto zahvaćeno nekom od navedenih promena premazati njenim sokom ili staviti oblog od prerezanog lista.

Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla. Popijen deluje i detoksikacijski pa se preporučuje nakon neumerenog jela i pića.

Poklonici alternativne medicine tvrde i da celi listovi ove biljke u medu leče miome i ciste na materici. Smesa se pravi od 300 grama čuvarkuće i 300 grama pravog prirodnog meda, po mogućstvu kestenovog. Ubrani listovi se prvo dobro operu, a zatim samelju u blenderu ili u nekom drugom aparatu. Dobijena kaša se pomeša sa medom u staklenoj tegli i ostavi da odstoji sedam dana u frižideru, uz ponovno povremeno mešanje. Nakon sedam dana lek se uzima tri puta dnevno, po jedna supena kašika. Prva kašika uzima se ujutru odmah nakon buđenja, druga u toku dana između obroka, a treća pred spavanje.

Lečenje traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, a ciste uglavnom nestaju, tvrde narodni lekari. Oni insistiraju da se terapija sve vreme sprovodi u kontinuitetu bez prekidanja.

Ističu i da je ovako spremljena smesa delotvorna za čišćenje i jačanje celokupnog organizma. Stimuliše metaboliazm, popravlja varenje i poboljšava urednost stolice. Ruski narodni lekari tvrde da pomaže i kao lek za jačanje srca.Čuvarkuću smatraju jednim od najsigurnijih "prirodnih lekova", bez ikakvih štetnih posledica. Bez straha i na lice mogu da se nanose uzdužno rasečeni listovi, jer njihov sok sadrži mnoštvo korisnih nutrijenata koji hrane i ujedno zatežu kožu lica. Sok, inače, odlično hidrira i omekšava grubu ili ispucalu kožu laktova, ruku i peta.

SOK KAO TONIK

Za tretman kože lica sitno iseckajte jednu "glavicu" srednje veličine čuvarkuće i rukom iscedite sok. Tako dobijen sok nanesite rukom ili vaticom i ostavite da deluje sat vremena. Već nakon prve primene uočavaju se vidljive promene, tako što lice postaje zategnutije, ali ne suvo i neelastično. Brzo nestaju i eventualna oštećenja u vidu akni ili ranica. Ovaj sok možete da koristite svakodnevno, a posle primene lice operite mlakom vodom i stavite neku hidratantnu kremu.

Drvo jasika lijek raka prostate

MEĐU najpoznatijim travarima u Rusiji je uralski „vunderkind“ Dmitrije Jurovski. Moderna frizura, farmerke, slušalice, holivudski osmeh – ovaj urbani dečko nimalo ne liči na travara, onako kako ih često zamišljamo. Ali, on je postao poznat po neverovatnim izlečenjima koja je postigao. Biljni lekovi koje pravi Dmitrije po sopstvenim receptima često deluju efikasnije od farmaceutskih preparata.

- Pre nekoliko godina došao je kod mene čovek s rakom prostate. Lekari su odbili da ga operišu, jer je tumor bio prevelik za hiruršku intervenciju. A posle tromesečne terapije biljem maligno tkivo se smanjilo napola. Ovo je omogućilo sprovođenje operacije, koja se završila uspešno. Sada je pacijent u dobrom stanju. Njegov slučaj dokazuje da saradnja narodne i zvanične medicine ima dobru perspektivu.

PROČITAJTE JOŠ: Način ishrane i preventivni pregledi smanjuju rizik od raka

Dmitrije za naše čitaoce otkriva glavni sastojak "čarobnog" sredstva kojim je vratio nadu onkološkom bolesniku. Verovali ili ne, to je samo "obična" kora jasike. Za one koji ne znaju, jasika je vrsta topole i ima je i kod nas. U narodu je poznata i pod imenom trepetljika, jer ima sitnije lišće od crne i bele topole, koje lako treperi na vetru.

- Savetujem svim muškarcima da koriste ovaj prirodni lek ako imaju problem sa prostatom - kaže Dmitrije. – Kora se skuplja u rano proleće samo sa mladih tankih grana jasike. Ako je slučaj hitan, kora se može skidati i zimi, ali se onda mora povećati njena količina. Od suve kore možete napraviti lekoviti čaj: kašiku kore prelijte sa 250 ml ključale vode i kuvajte pet minuta. Konzumirajte trećinu čaše napitka tri puta dnevno, pola sata pre obroka.

PROČITAJTE JOŠ: Rak iz tanjira seje smrt na Balkanu

Dmitrije preporučuje i korišćenje crne topole, koja takođe raste i kod nas.

Recept je jednostavan: napunite pola tegle svežim pupoljcima i prelijte ih votkom (u našem slučaju poslužiće i lozovača). Ostavite da odstoji dva meseca. Konzumirajte tinkturu tri puta dnevno po 30 kapi, dodajući ih u čašu vode.

Tinktura od pupoljaka crne topole koristi se za lečenje mnogih bolesti, čak i onkoloških. Ovo sredstvo pomoći će vam kada ste prehlađeni, umorni ili previše nervozni.

PROČITAJTE JOŠ: Naučnici otkrivaju kako da se borimo protiv raka

Kod gastritisa, pa čak i čira na želucu, Dmitrije najradije koristi biljku koja ne raste u Srbiji - gomoljastu gostanku (može se naći u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane). Ova biljka pomaže kod gastritisa, pa čak i čira na želucu. Sredstvo deluje i u slučaju kada je kiselost povećana i kada je smanjena – što ga čini izuzetno efikasnim. Gorušica će proći za pet do sedam dana, a površinski gastritis – za dva meseca.

Stavite jednu kašiku biljke u pola litra vode. Kuvajte napitak na slaboj vatri deset minuta, pa ostavite da odstoji 30 minuta. Treba popiti pola čaše čaja 30 minuta pre obroka, tri puta dnevno.

LJUSKA OD JAJETA Za zdrave kosti i zglobove lijek

                 Ljuske od jajeta ne treba bacati, jer mogu da spreče osteoporozu!

Kalcijum iz ljuske jajeta može da bude blagotvoran ne samo za osteoporozu, artritis i zglobove, već i za decu u razvoju. Pomaže i da zubi budu jači, a koristi se i za mišiće i nerve.

Ljuske od limuna se uzimaju jednom dnevno, obično ujutro pre jela kako bi organizam bolje prihvatio kalcijum. Maloj deci se, takođe, mogu davati ljuske, ali samo prstohvat poput soli. Odrasle osobe mogu da uzmu najviše kašiku praha od ljuski u čaju ili limunadi. Ljuske od jajeta se uzimaju mesec dana, svakog jutra.

RECEPT

Posle upotrebe, ljuske od jajeta treba oprati vodom i osušiti. Ljuske se mogu blago propržiti u tiganju ili u rerni desetak minuta. Kada se na visokoj temperaturi uklone mogući patogeni, ljuske se samelju u avanu, blenderu ili mlinu. Prah od ljuske se uvek jede ili pije sa limunom, jer će uz vitamin C organizam bolje prihvatiti kalcijum. Prah može da se sipa u limunadu ili čaj sa limunom.

Vrbovica kao lijek čuva prostatu

POKLONICI tradicionalne medicine tvrde da je najbolji lek za prostatu vrbovica (Epilobium pariflorum), u narodu poznata i kao svilovina, mala ili bela mlečika, kiprovina, crveni noćurak, vrbova ružica. Poseduje izuzetno antiseptičko, antibakterijsko i antiupalno svojstvo, a pojedini travari tvrde da ima i antikancerogenu moć. Kada su upale u pitanju, posebno je efikasna u lečenju bešike, bubrega i bakterija u urinarnom traktu.

Izuzetno je cenjena u celoj Evropi, a posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. Koristili su je i drevni narodi, ali je tokom vekova pala u zaborav. Pre nekoliko decenija, iz zaborava je izvukla austrijska travarka Marija Treben, a od tada ona doživljava renesansu i postaje popularna kao nekada. Obilato su je koristili u lečenju vojnika na teritoriji stare Nemačke, Rusije, Tibeta i Mongolije. Američki Indijanci su je zimi mazali da zaštite kožu i od nje pripremali čaj protiv zatvora i tvrde stolice koji su mogle da piju i bebe.

Višegodišnja biljka vrbovica je veoma rasprostranjena i može da poraste do metar, a cveta od jula do septembra. Ružičasti cvetići imaju po četiri latice, krase vrhove. Polen i nektar vrbove ružice su mamac za pčele i med je izuzetno ukusan, ali pčelari to uglavnom ne znaju. Raste na šumskim čistinama, uz puteve oko četinarskih i listopadnih šuma. Prijaju joj sveže hranljive podloge bogate azotom.

U lekovite svrhe se beru listovi i cela biljka dok je u cvatu, a zatim se suši na toplom, vetrovitom mestu u hladovini. Nakon toga se vrbovica usitni i stavlja u platnene vrećice ili tegle. Od nje se pravi čajevi, ekstrakti i tinkture. Iskustva osoba koje imaju bolesnu prostatu, ali i druge organe urinarnog trakta, pokazuju da im ova biljka može doneti izlečenje i vratiti u zdravo stanje.

Naročito se pokazala efikasnom kod problema se mokrenjem, koji su uzrokovani uvećanjem i upalom prostate. Pomaže i kod drugih tegoba vezanih za prostatu, posebno kod akutnog prostatitisa izazvanog bakterijom ešerihijom koli, klebsielom, proteusom.

Kod pacijenata koji su operisali prostatu, čaj od vrbovice uklanja osećaj pečenja i ostale tegobe koje se javljaju u postoperativnom periodu.Upalu bubrega, bešike i mokraćnih kanala takođe uspešno eliminiše, kao i infekcije bakterijama. Pokazala se izuzetno delotovorno kod muškaraca i kod žena u rešavanju problema inkontinencije, odnosno nekontrolisanog mokrenja. Iako se najčešće koristi kao čaj za lečenje prostate, dokazano je da pomaže i ženama. U poslednje vreme sve češće se preporučuje za ublažavanja bolnih menstruacija i drugih ženskih tegoba. Vrbovica je efikasna i u čajnim mešavinama, u kombinaciji sa listom i korenom koprive, kantarionom, kamilicom, iđirotom...

Mladi listovi biljke se koriste i u kulinarstvu jer su ukusni, puni vitamina i podižu energiju. Dodaju se salatama, varivima, supama i čorbama.

EFIKASAN ČAJ

MUŠKARCIMA koji imaju problema sa prostatom pomaže čaj od vrbovice koji se pravi vrlo jednostavno. Kašičica osušene biljke se prelije sa 2 dl kipuće vode i ostavi da odstoji pet minuta u poklopljenoj posudi. Čaj se potom procedi i pije dva puta dnevno po jedna šolja. Najbolje deluje kada se pije ujutru na prazan stomak i uveče pred spavanje.

Rotkva kao lijek

ROTKVA (RAPHANUS SATIVUS), izuzetno lekovito povrće, posebno se preporučuje u zimskom periodu, kada organizam vapi za dobrom odbranom od infekcija i virusa. Svejedno je da li ćete izabrati crnu ili belu, jer imaju slična lekovita svojstva.

Jestivi deo, poznat po oštrom mirisu i manje ili više ljutom ukusu, identičan je kod obe vrste, a jedina razlika je u boji kore odakle i potiče naziv.

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Čak se nalazi i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su je smatrali čudotvornom i lekovitom. U svetu je veoma rasprostranjena, a koristi se kao salata, začin ili lek. Još su stari narodi znali i cenili njena lekovita svojstva, pa je od najranijih vremena korišćena kao lek protiv katara gornjih disajnih puteva, bronhitisa, kašlja i tuberkuloze, a preporučivala se i kao lek protiv zatvora.

Za naše podneblje karakteristična je crna rotkva, koja u odnosu na belu nema neke značajnije prednosti. Zbog mirisa i ukusa u ishrani se koristi uglavnom kao sredstvo koje podstiče apetit. Najčešće se konzumira u obliku salate, sama ili pomešana sa jabukom, maslinom, kiselim krastavcima, uz maslinovo ulje i kiselo mleko... Budući da je teška za varenje treba je što više usitniti, po mogućstvu u mikseru, i odmah jesti jer ne sme da stoji.

Rotkva ima izuzetno malu energetsku vrednost, ali je zato vrlo hranljiva. Sadrži proteine, ugljene hidrate, masti i celulozu, a od minerala kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe...

U manjim količinama ima i magnezijuma, sumpora, bakra, kobalta, cinka i fluora, sumpornog ulja rafanola, vitamina i drugih korisnih sastojaka.

Rotkvu je dobro jesti čim se pojavi neka infekcija. Poznavaoci je ipak najviše koriste kod poremećaja rada jetre i žučne kese. Sok crne rotkve pospešuje proizvodnju žuči, povećava njenu prohodnost, razlaže kamenčiće, normalizuje rad žučne kese i ispira je. Međutim, pre no što se počne sa ovakvom terapijom, obavezno se treba konsultovati sa lekarom, jer je nekada korišćenje rotkve kontraindikovano.

Crna rotkva se preporučuje i kod plućnih oboljenja i kašlja. Da bi se dobio željeni efekat, koren crne rotkve zajedno sa korom treba iseći na fine tanke kriške i složiti po slojevima u činiju.

Svaki sloj posebno treba posuti smeđim šećerom u prahu. Posudu zatim treba prekriti kuhinjskom krpom i ostaviti da odstoji 24 sata. Tako dobijeni sirup treba procediti i staviti u hermetički zatvorenu bočicu. Tokom dana, u jednakim razmacima, treba uzimati četiri do pet supenih kašika. Terapiju treba sprovoditi sve dok ne dođe do vidnog poboljšanja.

BELA ROTKVA češće se sreće u istočnjačkoj kuhinji, i to posebno kineskoj i japanskoj. Japanci je nazivaju „čistačem tela“, jer čisti organizam od holesterola i triglicerida, predstavlja aktivan diuretik koji topi pesak i kamen, pomaže varenju masnoća, smiruje bronhitis i otklanja kašalj, a takođe stimuliše i rad žuči.
BEZ SOLJENJA!

Bela rotkva pomaže u varenju celovitih žitarica i masti životinjskog porekla. Uz pomoć sastojka rafanola, koje predstavlja eterično sumporno ulje, deluje i na izlučivanje sluzi iz disajnih organa, zbog čega se sok ili sirup preporučuju kod bronhitisa, prehlade i kašlja, a sadržaj lizocina deluje antibakterijski.

Povoljan odnos minerala, posebno kalijuma i natrijuma, stvara diuretičko delovanje, omogućavajući odstranjivanje suvišne vode i holesterola iz organizma. Nestajanje edema najupečatljivije je oko članaka nogu.

Sa druge strane, prirodni odnos kalcijuma i fosfora omogućava potpuno iskorišćavanje kalcijuma. Od vitamina najvažniji je vitamin C, a zatim karoten, odnosno provitamin A i vitamini B grupe. Razgradnjom tvrdih masnih naslaga nataloženih duboko u telu i sakupljanjem toksina, bela rotkva zaokružuje procese čišćenja organizma.

Za žene je rotkva od velike važnosti, jer zadovoljava potrebe organizma za mineralima i enzimima i na taj način utiče na podmlađivanje. Osim toga, reguliše menstruaciju, a povećava i mlečnost dojilja. Koktel sokova od rotkve, šargarepe i cvekle popravlja krvnu sliku i pročišćava telo.

Važno je da znate da rotkvu u bilo kom obliku ne treba soliti, jer tada postaje štetna. Osobe sa upalom želuca, čirom na dvanaestopalačnom crevu i osobe sa obolelim bubrezima treba da zaborave na rotkvu jer je ona za njih kontraindikovana.

Rotkvu treba jesti sveže pripremljenu, jer stajanjem gubi miris, ukus i lekovita svojstva, a oslobađa toksične sastojke koji mogu da naškode zdravlju.

ROTKVIN SOK

Za lečenje žuči i žučnih puteva, kao i funkcije jetre, preporučuje se sveži rotkvin sok. Priprema se tako što se rotkva dobro opere, oljušti, izrenda, a zatim iscedi u električnom sokovniku. Sok treba da se pije 4-5 dana, između 100 do 150 ml, podeljenih u više manjih doza dnevno.

Nakon toga pravi se pauza 2-3 dana, a onda se ceo postupak ponavlja. U narodnoj medicini sveže isceđeni sok preporučuje se i za lečenje neuralgija i išijalgija. Sok se utrljava u kožu duž nerva, a terapijski efekat vrlo brzo je vidljiv.