Urma - voće Bogova je lek za sve

NAJVAŽNIJA namirnica u ishrani arapskog sveta je urma ili datula. Toliko je važna, da je zovu "hleb pustinje", a u drevnoj Grčkoj je poznata i kao "voće bogova". Raste u pustinjskim oazama, na ženskim palmama, u ogromnim grozdovima. Jedina je biljka u Sahari, koja čoveku može da pomogne da preživi. Palme cvetaju u martu, kada se vrši oprašivanje neophodno za stvaranje plodova. Prenos polenovog praha sa muških palmi u ženske cvetove obavljaju specijalno obučene osobe i to je jedini način oprašivanja.

U zdravstvenom i nutritivnom smislu, urme smatraju najzdravijim voćem na planeti. Lako se vare, a dugo čuvaju sitost. Prava su riznica vitamina, odlične za decu i odrasle. Bogat su izvor prirodnih vlakana, koji su neophodni za dobar rad creva. Prirodni šećer koji urme poseduju u zavidnim količinama, savršena je alternativa običnom šećeru. Ovo voće je i izuzetno delotvorno u lečenju anemija, hipertenzije, holesterola i drugih bolesti, čak i raka.

Anemične osobe bi trebalo da ih jedu što više, jer su odličan izvor gvožđa, posebno se preporučuju deci u pubertetu i trudnicama. Osim toga, snižavaju holesterol i jačaju srce. Lek se pravi tako što se tokom noći urme sa semenkama potope u vodu. Ujutru se koštice sklone, a mesnati deo urme samelje u blenderu zajedno sa vodom u kojoj su prenoćile. Uzima se nekoliko puta tokom dana za jačanje srca.

Odlične su i za vid, jer sadrže lutein i zeaksantin. Oni su posebno važni za zdravlje mrežice i makule oka, zbog čega ih nazivaju "vitamini za oči". Ova dva sastojka mogu sprečiti oštećenje makule, koje se javlja u starosti.

Zaustavljaju i dijareju, jer su bogate kalijumom. Redovnim konzumiranjem regulišu rad creva. Pomažu da se hrana brže i lakše svari, a višak što pre izbaci iz organizma. Laksativ od urmi za stimulisanje lenjih creva sprema se tako što se uveče u hladnu vodu potopi nekoliko plodova. Tokom noći puštaju sok, koji se ujutru popije na prazan stomak.

Kada se jedu u umerenoj količini, brzo zasite, tako da su dobre za mršavljenje. Ali, ako se preteruje, brzo dolazi do gojaznosti jer kilogram ovog voća sadrži gotovo 3.000 kalorija.

POMAŽE TRUDNICAMA I PORODILjAMA

TRUDNICE koje mesec dana pre porođaja redovno jedu urme, imaju manje bolove prilikom porođaja i manje krvare, dokazali su naučnici u istraživanje na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Jordanu. Osim toga, porodiljama pomažu da proizvedu dovoljno mleka za bebu i popravljaju raspoloženje, tako da sprečavaju postporođajnu depresiju.

Lječenje upale upale mokraćnih kanala

BAKTERIJSKA infekcija mokraćnih kanala i bešike najčešći je problem sa kojim se susreću žene, ali i muškarci u periodu prelaska iz zimskog u prolećni period. Ova bakterijska infekcija dobija se naglo, a praćena je bolnim mokrenjem, učestalim mokrenjem malih količina urina, neodložnom potrebom za mokrenjem i bolovima koji se nekada javljaju iznad pubične kosti. Ovo oboljenje nastaje kada se normalno sterilan donji deo urinarnog trakta, mokraćna cev ili uretra i bešika, inficira bakterijama, uz posledičnu upalu.

U najvećem broju slučajeva ova infekcija uzrokovana je pojavom bakterije ešerihije koli. Bakterije koje dospeju u bešiku i mokraćne kanale uglavnom se uklanjaju tokom mokrenja, ali kada one ostanu u bešici lako i izuzetno brzo se razvijaju, što u krajnjem slučaju dovodi do infekcije. Najučestalija je kod žene u životnom dobu od 20 do 50 godina, ali neretko se pojavljuje i kod devojčica. Ređe se pojavljuje kod muškaraca, dok su starije osobe posebno rizična kategorija za razvoj ove infekcije.

Faktori koji presudno utiču na pojavu ove bakterijske infekcije su smanjen unos tečnosti u organizam, nedovoljna higijena, pojava kamena u bubregu, često kupanje u bazenima i kadi, dugotrajno i učestalo zadržavanje mokraće ili odlaganje mokrenja. Na pojavu infekcije utiču i uvećana prostata kod muškaraca, polne bolesti kakva je hlamidija, ali i pad imuniteta organizma i oslabljen imunitet.

Tokom intenzivnog lečenja preporučuje se da se rakijom lozovačom jako masiraju slabine i područje ispod pupka. Potrebno je jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti lanenom ili pamučnom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju. Koristiti što više povrća i voća. Hranu jesti sveže pripremljenu. Zabranjeno je uzimati konzervirane prerađevine, jako slano jelo, masnoću životinjskog porekla, alkoholna pića i hladne napitke.

RECEPTI ZA LEČENjE:

* Pomešati po 60 grama osušene stabljike rastavića i stucanog ploda šipurka, 50 grama listova i cvetova hajdučke trave, 20 grama hrastovih listova i deset grama osušene stabljike majčine dušice. Trave jako usitniti i pomešati. U litru proključale vode staviti punu kašiku mešavine trava i kuvati poklopljeno do dva minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, dobro zatvoriti i držati na hladnom i tamnom mestu. Piti svakih pola sata po 50 mililitara čaja. Za vreme lečenja tri puta dnevno pre jela piti 50 mililitara belog, ne suviše jakog vina, u kom je kuvan beli luk. Napitak se priprema tako da se 250 grama neoguljenih češnjeva belog luka kuva u litar dobrog belog vina 30 minuta, poklopljeno i na tihoj vatri. Kad se ohladi, napitak procediti u tamnu bocu, dobro zatvoriti i držati na sobnoj temperaturi.

* Pomešati po 20 grama osušenog lista breze, lista medveđeg grožđa, kukuruzne svile, slatkog korena i korena pirike. Jedna kašika ove biljne mešavine prelije se sa 250 mililitara ključale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno da odstoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jedna šoljica posle jela.* Pomešati po 50 grama korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke, žalfije i rastavića. Uzeti četiri kašike ove čajne mešavine, preliti sa pola litre vrele vode, pokriti i ostaviti da odstoji od dva do tri sata. Procediti napitak i piti do pet puta dnevno po jednu čašu.

* Pomešati po jednu kašiku stucanog ploda peršuna, komorača i kima. Preliti sa 500 mililitara vrele vode i ostaviti poklopljeno da odstoji dva sata, zatim piti u tri navrata pola sata pre jela.

Konoplja kao lijek

Konoplja je poznata kao biljka za proizvodnju vlakana od prije oko 5 000 godina, a znatno kasnije kao ljekovita biljka za korištenje hašiša. Potječe iz srednje Azije. Nastala je od divlje konoplje koja je prevedena u kulturnu biljku. Ne ograničavaju ju klimatski uvjeti jer se izvanredno dobro prilagođava tlu i klimi mijenjanjem svojih morfoloških i fizioloških osobina.

Primjena konoplje
Morfološka svojstva

Konopljino se vlakno odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu, pa se upotrebljava za proizvodnju užadi, konopca, jedara, platna, izradu odjeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cijevi i opreme, vreća, konjske sprežne opreme itd. Muške biljke imaju veći postotak vlakna i vlakno im je bolje kakvoće od vlakna ženskih biljaka. Nakon dobivanja vlakna ostaje drvenasti dio stabljike koji se koristi za izradu papira, celuloze, izolacijskog materijala te se upotrebljava i za ogrijev. Konopljino sjeme ima više od 30 % ulja, pa se od njega dobiva ulje, koje se može upotrebljavati u ljudskoj prehrani. Ulje je lako sušivo, pa se upotrebljava za proizvodnju boja i lakova, a sjeme se koristi za hranu peradi i ptica.  Prirod sjemena može biti oko 1,5 – 2 t/ha.

Drvenasti dio stabljike konoplje iskorištava se za izradu papira (papir za cigarete, vrijednosnog papira, papira za Bibliju, masnog papira, posebnog papira za slikarstvo, izolacijske trake za električne kondenzatore, posebnog netkanog papira, papira za filtre, filtri za kavu i vrećice za čaj). Konopljina vlakna služe za izradu kočnog mehanizma i unutrašnjih obloga automobila.

Čajem od samljevenog sjemena nekad se liječila upala mokraćnih putova, a služio je i kao oblog pri ubodima i oteklinama. Njime su se liječile i bolesti poput upale krajnika, groznice, nesanice, bradavica i opadanja kose.

Jačina droge od konoplje (marihuana) uvjetovana je količinom THC-a koju sadržava. Što je više THC-a, to je droga opojnija i štetnija.

Korijenov sustav je vretenast i čini gustu podzemnu mrežu. Može prodirati u dubinu tla i do 2 m, a u širinu do 1,5 m. Od ukupne mase biljke, na korijen otpada 8 – 10 %, stoga on ima slabiju usisnu snagu. Korijen ženskih biljaka bolje je razvijen od korijena muških biljaka. To je zato što muške biljke ranije završavaju vegetaciju, a ženske biljke poslije oplodnje dohranjuju sjeme do njegova dozrijevanja, za što trebaju više hrane i vode, a to im osigurava jači korijenov sustav.

Stabljika je uspravna, u početku nježna i zeljasta, a kasnije očvrsne, tj. odrveni. Intezivne je zelene boje, pokrivena čekinjastim dlačicama koje kasnije otpadaju i ostavljaju vidljive ožiljke. Šuplja je, podijeljena na nodije (koljenca) i internodije (međukoljenca). Visina stabljike kreće se od 50 cm do 6 m, a ovisi o području uzgoja (na sjeveru je stabljika niska, a na jugu visoka), tipu tla, agrotehnici i uvjetima uzgoja. Stabljika muških biljaka nešto je viša od stabljike ženskih biljaka. Od ukupne mase biljke, ona obuhvaća oko 65 %. Debljina iznosi oko 6 – 8 mm, a sjemenska konoplja ima stabljiku debelu više centimetara.

Na svakon nodiju (koljencu) nalaze se dva nasuprotna lista, sve do gornje trećine biljke, odakle se počinju odvajati da bi u predjelu cvata bili gusto postavljeni.

Konoplja je dvodomna biljka, što znači da se muški cvjetovi nalaze na muškim, a ženski na ženskim biljkama. Cvjetovi su smješteni na vrhovima stabljike i bočnih grana, imaju dulje cvjetne peteljke, pa muške biljke imaju rahlije postavljene cvjetove u obliku grozda. Ženski cvjetovi nemaju peteljke, oni su sjedeći.

Plod je dvokrilni orašac, okruglasto-jajolikog oblika, spljošten. Površina mu je glatka i sjajna, a boja tamno zelena, smeđezelena, srebrnasto-siva s crnom primjesom. Masa 1 000 sjemenki iznosi oko 20 g, a hektolitarska težina oko 50 kg

Nekada je bila najrasprostranjenija gajena biljka u Srbiji. Imala je višenamensku ulogu, ali je danas konoplja gotovo zaboravljena na našim prostorima. Šteta, zato što je izuzetno i lekovita - snižava holesterol i visok krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju i imunitet, podiže energiju i pospešuje rad metabolizma, olakšava PMS simptome i artritisa, a odlična je i za sve koji vežbaju, jer oporavlja mišiće.

Kada se tome doda činjenica da konoplja leči suvu kožu i kosi vraća sjaj, jasno je zašto bi je trebalo uneti u ishranu. Konoplja sadrži više omega 3 esencijalnih masnih kiselina od bilo koje ribe na svetu. Seme konoplje sadrži sve neophodne amino-kiseline u pravoj razmeri za ishranu ljudi, a ima ih više od mleka, mesa i jaja. Seme je i adekvatan izvor dijetetskih vlakana, kalcijuma, kalijuma i gvožđa, a sadrži i antioksidanse, kao i hlorofil. Preporučuje se konzumacija celog semena konoplje, jer je dobar izvor fosfora, magnezijuma, cinka, bakra i mangana. Pošto je konoplja puna proteina (ima ih više od soje) koji su laki za varenje, treba da je koriste i sportisti.

Konoplja sadrži i obilje dobrih masti i dokazano je da pomaže u održavanju zdravlja srca, nivoa holesterola i normalnog krvnog pritiska. Odlična je i za žene kojima je potrebna hormonska ravnoteža. Obezbeđuje energiju više od energetskih pića. Pogodna je za one koji ne mogu da jedu gluten, šećer, mleko, koštunjavo voće i meso. Savršena je za zatvor u stomaku.

Pored toga što pomaže u varenju, sprečava nadutost i zapaljenje creva, izbacuje toksične materije, pomaže u borbi protiv gojaznosti i štiti od raka. Konoplja se u svakodnevnoj ishrani najviše prepourčuje pacijentima sa kardiovaskularnim oboljenjima.

RECEPTI

Čaj od konoplje

Samo jedan gram sušenih listova (jedna kašičica) treba da se prelije sa decilitrom prokuvane vode. Kada odstoji poklopljeno deset minuta može da se zasladi i popije. Konopljin čaj može da se kombinuje sa prirodnim čajevima (u razmeri pola-pola) i limunom. Optimalno je dnevno popiti dve-tri šoljice čaja.Hleb od konoplje

Pola kilograma pšeničnog i 75 grama brašna od konoplje treba umesiti sa 350 mililitara vode ili mleka, tri-četiri kapi ulja konoplje, kašičicom soli i žutog šećera. Kada se umesi, pre pečenja u rerni se u koru ubacuju semenke konoplje sa ljuskama (oko 100 grama).

Konopljino brašno se koristi u svim receptima za testa, ali nikada njegov udeo ne treba da prelazi 20 odsto.

Sočni kvadratići od konoplje

Blenderom treba samleti četiri banane, a u činiji pomešati dve šolje konopljinog lana (prethodno potopljeno u vodu) i po jedna i po šolja semena bundeve, suncokreta, suvog grožđa i kajsija. Sve se to ubacuje u blender i kada se sjedini kašikom se formiraju krugovi debljine tri-četiri centimetara na papiru za pečenje. Kolači se ne peku, već suše dan-dva na sobnoj temperaturi ili u najblaže ugrejanoj rerni.

Proteinska bomba od konoplje

Bananu treba očistiti, iseći, poprskati limunovim sokom i ubaciti u blender. Dodaju se i ostali sastojci: 300 mililitara hladnog mleka, po kašičica meda i ulja konoplje, kao i kašičica konoplje u prahu.

Čokoladni smuti od konoplje

U blender se melju od dve do četiri kašike konoplje u prahu, šolja putera od kikirikija, dve zrele banane, kašičica naseckane crne čokolade, šaka spanaća (ili kelja) i šolja hladnog mleka.

Čokoladni kolačići

Dok se rerna greje na najjače, u veliku činiju treba sipati jaje, kašičicu iseckane crne čokolade, po šolju putera od kikirikija i konopljinog semena, pola šolje sode bikarbone i šećera. Kada se sve izmeša (izmiksira), prave se loptice, ređaju po plehu i peku 10-15 minuta.

Humus od konoplje

Tri kašike semena konoplje, po dve kašike tahinija, ulja od konoplje i limunovog soka, treba pomešati sa pola šolje leblebije, dva čena belog luka i morskom soli, biberom i kuminom. Izmešano se miksuje dok se ne napravi glatka pasta koja se maže na hleb.

Namaz od jabuke i konoplje

U blender se sipaju dve šolje narendanih jabuka, po pola šoljice semena konoplje, cejlonskog cimeta i praha konoplje, kao i kašičica soka od limuna.

Suha sljiva kao lijek

Sušene šljive su prava riznica hranjivih tvari, neodoljivog okusa i velikih zdravstvenih vrijednosti.

Oni koji su upoznati s njihovim nutritivnim sastavom ne mare za neobičan smežurani izgled.

Suhe šljive su bogate vitaminima.

Posebno se izdvajaju vitamini A i K. U manjim količinama sadrže i vitamine C, E te B1, B2, B3 i B6.

Odličan su izvor minerala kalija, kalcija, magnezija, željeza, fosfora, natrija, cinka, bakra i mangana.

Tu su i topiva i netopiva vlakna, fenolni spojevi te brojni fitospojevi koji djeluju kao snažni antioksidansi.

Zahvaljujući prirodnim zaslađivačima sorbitolu i fruktozi suhe šljive su idealna namirnica za utaživanje želje za slatkim.

Istovremeno ne izazivaju neželjene posljedice kao što su debljanje ili povišenje razine šećera u krvi – naravno ako se konzumiraju u razumnim količinama.

Zdravstvene dobrobiti suhih šljiva

1. Reguliraju probavu
Suhe šljive su vrlo učinkovite u održavanju zdrave i uravnotežene probave.
2. Čuvaju zdravlje srca
Sušene šljive su bogate kalijem. Jedna porcija sušenih šljiva sadrži 36% preporučene dnevne doze ovog minerala.
3. Snižavaju razinu šećera u krvi
4. Brinu o dobrom vidu i zdravlju očiju
Sušene šljive su odličan izvor vitamina A koji je neophodan za dobar vid.
5. Doprinose zdravim kostima

Porcija suhih šljiva osigurava 129 % preporučene dnevne količine vitamina K koji je od velike važnosti za koagulaciju krvi i izgradnju kostiju.

• obnovi već oslabljenih kosti

• održavanju njihovog zdravlja i gustoće

• prevenciji osteoporoze

• prevenciji ateroskleroze

Istraživanje studije Državnog Sveučilišta Floride pokazalo je da suhe šljive mogu prevenirati osteoporozu, osobito kod žena u postmenopauzi.
6. Poboljšavaju pamćenje
Konzumacija samo tri do četiri suhe šljive dnevno može značajno doprinijeti neutralizaciji slobodnih radikala, koji imaju štetan utjecaj na pamćenje.
7. Brinu o ljepoti kože i kose
Vitamini i minerali prisutni u šljivama doprinose ljepoti i zdravlju kože.

Sadrže topiva i netopiva vlakna koja su od koristi ne samo za probavu, već i za cjelokupno zdravlje organizma.

Jedna šalica suhih šljiva ima čak 12,4 grama vlakana.

Topiva vlakna brzo upijaju vodu i u dodiru s njom stvaraju želatinastu masu koja stvara osjećaj sitosti, a ujedno pomaže u omekšavanju sadržaja crijeva te njihovom lakšem pražnjenju.

Visoki sadržaj vlakana u suhim šljivama pomaže i u prevenciji hemoroida uzrokovanih zatvorom.

Tako je najpoznatiji narodni lijek protiv zatvora kompot od suhih šljiva.

Sušene šljive sadrže i sorbitol, prirodan šećer za koji je potvrđeno da pospješuje obnavljanje dobre crijevne flore. 

Kalij osigurava ispravno funkcioniranje srca te krvožilnog i živčanog sustava.

Ovaj mineral pomaže i kod povišenog krvnog tlaka te smanjuje rizik od pojave srčanog i moždanog udara.

Niska razina kalija može izazvati slabost, grčeve u mišićima, usporene srčane otkucaje, vrtoglavicu pa čak i gubitak svijesti.

Šljive su nisko pozicionirane na glikemijskoj ljestvici. To znači da mogu pomoći u kontroli razine šećera u krvi i smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2.

Sušene šljive sadrže visoki udio topivih vlakana koja pomažu u održavanju stabilnosti šećera u krvi.

Topiva vlakna smanjuju vrijeme zadržavanja hrane u želucu, što za posljedicu ima slabiju apsorpciju šećera u krvotok.

Topiva vlakna i flavonoidi, koji su također u značajnim količinama prisutni u suhim šljivama, od velike su važnosti jer doprinose povećanju osjetljivosti tijela na inzulin.

Pomažu prevenirati pojavu suhoće očiju, noćnu sljepoću, sivu mrenu i makularnu degeneraciju.

Ovi plodovi također brinu o očuvanju tkiva mrežnice i štite od oštećenja uzrokovanih UV zračenjem.

Karotenoidi prisutni u suhim šljivama – alfa karoten, beta karoten i beta kriptoksantin – pomažu u procesu pretvaranju svjetlosti u živčane impulse.

Lutein i zeaksantin štite stanice od štetnog djelovanja plavog svjetla i pomažu u smanjivanju rizika od problema s vidom vezanih uz starosnu dob.

Prema istraživanju objavljenom u knjizi Wellness Foods A to Z, adekvatne količine vitamina K u prehrani mogu pomoći starijim odraslim osobama u:

Tijekom studije, skupina žena u postmenopauzi je konzumirala 100 grama suhih šljiva dnevno.

Kao rezultat toga, nakon samo tri mjeseca sudionice su imale poboljšane markere za stvaranje kostiju, u usporedbi sa skupinom žena koje su konzumirale po 75 grama suhih jabuka dnevno.

I ne samo to – suha šljiva je toliko korisna da njezina redovita konzumacija može povećati funkcije mozga te poboljšati pamćenje, učenje i koncentraciju.

Istraživanja su pokazala da suhe šljive imaju pozitivne učinke i u prevenciji starosnih neurodegenerativnih poremećaja kao što su Alzheimerova i Parkinsonova bolest.

Sušeni plodovi šljiva pomažu usporiti proces starenja, odgoditi pojavu bora te ublažiti vidljivost postojećih bora kao i sunčevih pjega.

Suhe šljive su riznica željeza – minerala koji višestruko pridonosi zdravlju kose.

Nedostatak željeza može prouzročiti opadanje kose te dovesti do njezine suhoće i bezbojnosti.

Kiseli kupus kao lek

Kupus je jedna od retkih, ako ne i jedina, prirodna namirnica gde je čovek uspeo da poboljša odnosno da joj poveća nutritivna svojstva kroz proces kiseljenja. Naime, kupus kroz procese kiseljenja fermentacijom stvara izuzetno aktivan kobalamin (Vitamin B12), koji se inače nalazi isključivo u namirnicama životinjskog porekla. Iz tog razloga kiseli kupus je za vegetarijance neizostavna prehrambena namirnica.

Višegodišnja istraživanja potvrđuju da se kupus po sadržaju vitamina C može slobodno meriti s limunom i pomorandžom (u 100 g kupusa ima 50 mg vitamina C). Pored toga, kiseli kupus krije pravo blago piridoksina (vitamin B6), bez kojeg belančevine uopšte ne bi bile iskorišćene.

Takođe, kiseli kupus je izvor niacina (vitamin B3), potrebnog za ćelijsku energiju, celokupni metabolizam, razmenu materija u mozgu.Rasol

Kod nas je poznato da je rasol poznati napitak koji se odomaćio kao lek za sve tegobe vezane za probavni trakt i kao narodni lek za smanjenje oteklina na zglobovima. Međutim, malo je poznato da je sok od sirovog kupusa bogat ne samo vitaminom C, već i lekoviti napitak širokog spektra.

Naime, eksperimentalno je dokazano da se sokom od svežeg kupusa uspešno leči čir na želucu i upala debelog creva. Sok od svežeg kupusa podstiče razmenu materija u ćelijama i povoljno deluje na sluzokožu creva.

Pomešan sa sokom od šargarepe i repe, rasol, je odličan napitak za osobe koje imaju manjak kalcijuma. Takođe se preporučuje ženama u srednjim godinama kako bi se zaustavio proces osteoporoze.Lekovita svojstva:

Kiseli kupus, ne samo da ima izuzetna nutritivna već i lekovita svojstva poput:

1. Poboljšava raspoloženje

2. Organizam čini otpornim na stres

3. Aktivira razmenu materija u mozgu

4. Pomaže stvaranju crvenih krvnih zrnaca

5. Stimuliše rad ćelija i deluje podmlađujuće

6. Pomaže kod izgradnje kostiju

7.Reguliše i smanjuje količinu masnih materija i holesterola u krvi

8. Jača imunitet i povećava snagu mišića

9. Doprinosi obnavljanju istrošenog vezivnog tkiva.

Bela vrba prirodni lijek protiv artritisa

Visoko do 30 m sa širokom krošnjom. Kora je smeđesiva, izbrazdana. Vrhovi grana savijeni su prema dole. Listovi su lancetasti sa zašiljenim vrhom i usko klinasto suženi u kratku dršku. Lice liske je tamnozeleno i glatko, naličje je belo od sitnih poleglih dlaka. Dvodoma biljka. Muški i ženski cvetovi su u cvastima, resama. Muški cvetovi su sa po dva prašnika; pri osnovi sa dve nektarije. U ženskom cvetu su tučak, a kasnije plod skoro sedeći. Plod je čaura sa mnogo sitnog semena. Cveta od marta do juna meseca.


Svima vama koji muku mučite s kostoboljom, a nije vas malo, sigurno ne prija zima. Niske temperature utiču na receptore za bol, pa se svim bolesnicima tad pogoršava stanje i pojačava bol u zglobovima i kostima. Osim lekarske terapije, kao pomoćno lekovito sredstvo često se preporučuju provereni narodni lekovi.

Kora protiv upala

Moćan prirodni saveznik u borbi protiv svih reumatskih bolesti jeste bela vrba.

Od ove rasprostranjene vrste vrbe lekovita je glatka kora, koja se guli sa grana i suši u rano proleće kad počnu da bujaju njeni sokovi. Kora se preporučuje protiv raznih vrsta upala, a dobri poznavaoci lekovitog bilja posebno naglašavaju značaj bele vrbe u lečenju bolova u leđima, artritisa i reume.

Pažljivo sa količinom

Kora bele vrbe sakuplja se s drveća starog od tri do šest godina jer je tad najbogatija lekovitim sastojcima. Nakon sušenja melje se u prah radi lakšeg čuvanja. Međutim, s korom bele vrbe ne treba preterivati u upotrebi, jer sadrži salicin, koji je zapravo biljni ekvivalent aspirina. Narodni lekari preporučuju da lečenje preparatima ove biljke ne traje duže od tri nedelje, a nikako se ne smeju davati deci do 12 godina i osobama alergičnim na aspirin.

Bakin čaj za kostobolju

Najbolji lek za kostobolju je starinski čaj za koji je potrebno da pomešate 40 g kore bele vrbe, 15 g rastavića, 15 g ljoskavca, 15 g kestenove kore i 15 g ljuski oraha. Sa četiri decilitra vode prelijte dve kašike ove mešavine i kuvajte 15 minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta i poklopite. Prohlađen čaj procedite i polovinu popijte ujutru na prazan stomak, a ostatak uveče pre večere.

U tradicionalnoj medicini najčešće se upotrebljava kora bele vrbe, i to kao lek protiv bolova i povišene telesne temperature. Iako je bela vrba mnogo bezbednija od "aspirina", njena dugotrajna upotreba nije preporučljiva, jer konstantna akumulacija salicina može prouzrokovati oštećenje sluzokože želuca. Zato se posle 45 dana pravi pauza.

Artritis

Prokuvati pola kašike osušene kore ovog drveta sa 250 mililitara vode tokom deset minuta. Potrebno je piti oko pet šolja ovog čaja dnevno. U tom slučaju dnevni unos salicina bi trebalo da bude od 60 do 120 miligrama.

Glavobolja

Pomešati 100 grama osušene vrbove kore i 100 grama suručice. Dobijenu smesu preliti sa 600 mililitara hladne vode i jednom supenom kašikom šećera. Sve te sastojke prokuvati i ostaviti na ringli još dva minuta. Kada se čaj skloni sa vatre, dodaje se kašika lista od matičnjaka, oko 50 grama, i ostavi da odstoji 30 minuta. Piti u jednakim gutljajima u toku celog dana.

Biljke za bolne i otekle zglobove

Nepravilna ishrana, gojaznost, pasivni način života ili naprotiv, preteran fizički napor, često dovode do problema sa zglobovima. Kako izlečiti artritis, odstraniti višak soli i vratiti zglobovima pokretnost? Na pitanja naših čitaoca odgovara poznati ruski travar Dmitrije Jurovski.

Crvena zova

Crvena zova (Sambucus racemosa) je efikasan prirodan lek protiv artritisa, reume, deformacije zglobova i petnog trna.

Napunite tri četvrtine tegle bobicama crvene zove i prelijte sa votkom do vrha. Ostavite da odstoji na tamnom mestu mesec dana. Napravite obloge ili utrljajte malo tinkture na bolno mesto dva puta dnevno.

Sabeljnik

Koren sabeljnika, odnosno barskog petolista (Comarum pa* ustre) je delotvorno sredstvo za odstranjivanje soli iz zglobova.

Pet supenih kašika isitnjenog korena sabeljnika prelijte sa pola litra votke. Sačekajte da odstoji nedelju dana. Povremeno protresajte tinkturu. Uzimajte 50 mililitara sredstva - tri puta dnevno pre jela.Iglica

Livadna iglica, odnosno ilja (Geranium pratence) se koristi za lečenje poliartritisa, reume i gihta.

Jednu supenu kašiku isitnjene biljke prelijte sa pola litra mlake prokuvane vode. Ostavite da odstoji deset sati. Uzimajte jednu supenu kašiku napitka na svakih dva-tri sata.

Suncokret

Kod teških oboljenja zglobova, posebno kod ankiloze, kada se gubi zglobna pokretljivost, preporučuje se tinktura od mladih cvetova suncokreta.

Šest cvetova suncokreta u fazi mlečne zrelosti isitnite i prelijte sa litrom votke. Sačekajte da odstoji 40 dana na sunčanom mestu. Uzimajte jednu supenu kašiku tinkture tri puta dnevno - 20 minuta pre obroka. Istovremeno utrljajte u zglobove tinkturu od crvene zove. Tretman traje tri-četiri meseca.